Šta muzičari slušaju: Vladimir Milićević (Stray Dogg)

Stray DoggTrenutno bih voleo da sam Rob Gordon iz High Fidelity-a, da mogu da sastavim svoju top 5 listu bez problema… Ovako mi ostaje da navedem samo neke omiljene od omiljenih albuma. – rekao je Vladimir Milićević, basista benda Stray Dogg i predstavio neke od omiljenih albuma.

Pink Floyd – The Dark Side of the Moon (1973)

Kada sam sa 9 ili 10 godina prvi put čuo “Dark Side of the Moon” nisam imao pojma šta se tu zbiva, samo sam znao da želim da ga slušam non stop. Sada se isto zapitam da li imam pojma šta se tu zbiva… Sa svakim ponovnim slušanjem otkrijem nešto novo. Nema emocije koju u meni nije pokrenuo ili stanja kroz koja me nije proveo ovaj album. Umetničko delo spakovano u jedan školski čas. Za mene je ova konceptualna ploča Floyd-a nepresušna…

Nirvana – Nevermind (1991)

Nirvana nije morala da izbacuje kompilacije, pošto je već imala jednu u vidu studijskog albuma – Nevermind. Ovaj “best of” mi je bio najbolji prijatelj u “tinejdž-buntovnom-neshvaćenom’” periodu života. Uvek kad čujem neku pesmu vrati me kroz vreme. Svaka numera ima svoju priču, a takođe su zaokružene u jednu celinu. Nirvana, na čelu sa Nevermind-om je poslednja prava inovacija koja se dogodila u rock muzici. “Come As You Are” je prva pesma koju sam naučio da sviram na gitari.

Led Zeppelin – Led Zeppelin IV (1971)

Jako mi je teško da odaberem jedan album. Ova četvorka je ubijala na svakom. Verovatno je presudilo to što na plejeru imam najviše pesama sa njihovog četvrtog izdanja. Čini mi se da su rifovi Zeppelina toliko legendarni da ne postoji čovek na planeti koji ne zna bar jedan. Priča se da je 70ih u Engleskoj na vratima muzičkih radnji stajao natpis “No Stairway to Heaven”. Meni najbolji rock band ikada. Jimmy Page je BOG!!!

The Beatles – A Hard Day’s Night (1964)

Beatlesi, puštani u svemiru, ljudi koji su zauvek promenili muzički tok… A Hard Day’s Night, koji je i soundtrack za istoimeni film, je album koji mahom zvuči veselo i lepršavo i zbog toga hvata slušaoce na prvu loptu. Ali pored pevljivih i zaraznih melodija ovo izdanje je muzički jako kompletno. Savršeni aranžmani, ozbiljna harmonija i tekstovi, kao i neviđena produkcija za ono vreme. Album koji se uvek nalazi na mojoj playlisti.

Depeche Mode – Songs of Faith and Devotion (1993)

DM je sastav koji prkosi klišeima. Za razliku od većine bendova koji su se prikazali u najboljem svetlu na svojim prvim pločama, Dave i kompanija dovode svoj rad do savršenstva u drugoj deceniji svog postojanja. Iako se na ovom albumu ne nalaze najveći hitovi Depeche Mode-a, poput “Enjoy the Silence” ili “It’s no Good”, Songs of Faith and Devotion je izdanje koje bih preporučio svima. Miks elektronike, rockandroll-a, popa, ambijentalne muzike i još mnogo čega… Produkcija na ovom albumu je jedna od naboljih koju sam ikada čuo. Mislim da može parirati današnjim bendovima što se toga tiče, iako je od Songs of Faith and Devotion-a prošlo već 20 godina. Radujem se koncertu…

Ostavite komentar: