Šta muzičari slušaju: Vladan Vučković Paja

Vlada_Vuckovic_PajaVladan Vučković Paja, jedan od najvrsnijih gitarista domaće scene, poznat po saradnji sa Zdravkom Čolićem i Kikijem Lesendrićem, kao i po svojim solo radovima (nedavno je objavio svoj novi, peti po redu studijski album, JAZZiJA), za Balkanrock govori o svojim omiljenim albumima, ali i o albumu koji se trenutno nalazi u njegovom plejeru.

Queen – A Night At The Opera (1975)

Na novom CD-u Kikija Lesendrića imao sam priliku i zadovoljstvo da u numeri „Prvi maj – Queen in Wien“ odsviram tematske gitarske deonice u stilu Briana Maya, gitariste grupe Queen. Pripremajući ovaj omaž mom omiljenom gitaristi, podsetio sam se veličanstvene Queenove muzike preslušavajući njihov verovatno najbolji album.

Na albumu A Night At The Opera nalazi se jedno od najvećih čuda pop-rock ere: „Bohemian Rhapsody“ vanserijskog pevača i kompozitora Freddiea Mercurya. Ceo album odiše istovremeno i nedostižnom glamuroznošću, ali i toplinom, koja kao da je nastala tu negde, jako blizu svih nas. Album otvara pesma „Death On Two Legs“, koja govori o prekidu saradnje benda sa njihovim pohlepnim menadžerom. Da je taj nesrećni menadžer mogao da pretpostavi o kakvoj se nadolazećoj karijeri radi, verujem da bi bio mnogo pravičniji u raspodeli profita i isplati honorara… Nakon ove kompozicije slede opuštena „Lazing On A Sunday Afternoon“ i interesantan hvalospev Rogera Taylora, bubnjara benda, svom automobilu, „I’m In Love With My Car“. Nakon toga, album se nastavlja sjajnom pesmom u country stilu koja nosi naslov „39“. U njoj kompozitor i gitarista benda, Brian May govori o putovanju u budućnost, istraživanju nepoznatog i posledicama istog… Jako je neobično da je jedno, u osnovi, futurističko razmišljanje uklopljeno u formu country sounda!? „Sweet Lady“ nas vodi dalje kroz naše putovanje lavirintom čuvenog albuma sa belim koricama i Queenovim simbolom u sredini. Pesma je jake rock orijentacije sa korenima u radu grupe Led Zeppelin. Prvu stranu (to je ipak bio LP) privodi kraju pesma „Seaside Rendezvouz“ u kabare stilu. Na kraju prve strane albuma je „You Are My Best Friend“, kompozicija basiste grupe, Johna Deacona. Prema nekim tvrdnjama ovaj svetski hit autor je napisao dok je učio da svira električni klavir! Talenat…

Druga strana albuma počinje fenomenalnom Mayevom „The Prophets Song“ sa sjajnom vokalnom razradom koju ima Freddie u srednjem delu pesme. Razrada je bazirana na indijanskom folkloru i ova a capella deonica zvuči potpuno nestvarno kada se ima u vidu da su u to vreme za snimanje bili na raspolaganju: višekanalni magnetofon, 24-kanalana mikseta i… “no editing”. Poslušajte! Nakon ove sjajne kompozicije, Freddie lirskim tretmanom klavira uvodi u igru jednu od najdivnijih balada njihovog opusa – „Love Of My Life“. Interesantno je da je bend koncertno izvođenje ove pesme prilagodio akustičnoj gitari i glasu, bez zvuka koncertnog klavira. Ali, i to je bilo dovoljno da publika na stadionima peva ove besmrtne muzičke fraze, svi u jedan glas. Nakon ove pesme sledi duhovita Mayeva „Good Company“, gde je Brian pokazao veliki talenat u aranžiranju za dixieland bend… A onda čuveni „blockbuster“, filmskim žargonom rečeno, „Bohemian Rhapsody“. Postoji anegdota o tome da je Freddie objašnjavajući ostalim članovima benda kakvu ideju ima u vezi sa ovom pesmom, u vezi sa zvučnim promenama koje ona nosi, iste ostavio potpuno zbunjene i zanemele u stolicama u kojima su sedeli u studiju. Nisu bili načisto šta je pevač tačno želeo. Srećom, vremenom su shvatili…
Album zatvara Queenova verzija britanske himne „God Save The Queen”. I zaista, GOD SAVE THE QUEEN!

Sting – Ten Summoner’s Tales (1993)

Iako je Sting uz bend The Police krajem sedamdesetih napravio jednu od najvećih karijera u istoriji rock muzike, svojom solo karijerom potvrdio je svoj sjajan talenat. Jedan od albuma koji je dokazao njegovu moć usvajanja mnogih stilova, a zatim stvaranja muzike iz sopstvene prizme je i njegov četvrti solo album, Ten Summoners Tales iz 1993. godine. Album je prepun divne atmosfere, sjajnih tekstova i originalnih pogleda: i na političku stvarnost i na ljubavne teme, ali i na doživljavanje sopstvene ličnosti (koju posmatra samoironično).

Album otvara pesma „If I Ever Loose My Faith In You“, koju nosi sjajna bas linija, sa vrlo enigmatičnim harmonskim razvojem koji dovodi do prvog stiha: „You could say I lost my faith in science and progress…“, samo u refrenu on kaže: „If I ever lose my faith in you, there’d be nothing left for me to do…“. U vremenu opšteg gubljenja vere u mnoge stvari, čovek mora da pronađe nešto u šta će verovati. Čini mi se da je to važna poruka koju ova pesma nosi.

Na albumu je i izvanredna balada „Fields Of Gold“, sa dirljivim tekstom i divno složenim harmonijama. Jedan od bisera ovog albuma je i pesma „Seven Days“. Govori o borbi Davida i Golijata za ljubav jedne žene… Harmonski i ritmički vrlo zahtevna kompozicija, ali joj to nije smetalo da postane svetski hit. U tome je i najveća vrednost Stingovog autorskog rada.

Tu je i jedna od verzija pesme „It’s Probably Me“, harmonski bogatija nego verzija sa Ericom Claptonom, i u atmosferi bossa nove… I naravno, pred kraj albuma dolazi divna balada „Shape Of My Heart“, sa zavodljivim uvodom na klasičnoj gitari… Zanimljivo je da je kao koautor naveden gitarista i dugogodišnji Stingov saradnik Dominic Miller. Verujem da je samo od ove pesme, po osnovu autorskih prava, rešio svoju egzistenciju…

Album zatvara pesma „Epilogue (Nothing ‘Bout Me)“, u kojoj Sting govori o sebi i o tome kako ga drugi ljudi doživljavaju.

Iz mog ugla, čista desetka za Ten Summoners Tales.

Bajaga i Instruktori – Daljina, dim I prašina (2012)

Za novi, aktuelni Bajagin album Daljina, dim i prašina mislim da se s pravom može reći da je „svetski, a naš“. Bajagini novi pesnički dometi potvrđuje da je on poetični glasnogovornik ovog vremena. Najteže je biti pesnik. Dobar pesnik. Kada uz to dobijete i dar za komponovanje, onda slika postaje kompletna. Uvodna pesma po kojoj i sam album nosi ime zaista zvuči sjajno. Akustične gitare u visokom registru počinju temu koja će sigurno dugo odzvanjati radio stanicama, a i u našim dušama… Naravno, tekst nosi dubok smisao, ali izrečen na duhovit način: „Mislio sam čekam tramvaj, kad odnekud stiže brzi voz…“ Često sam bio u životnim situacijama koje se ovako mogu opisati, baš kroz ovaj jedan jedini stih. Zatim, sledi sjajna soul balada „Suza“, gde moj prijatelj i kolega Voja Aralica pokazuje raskošan talenat za aranžiranje i produkciju. Njegova uloga na celom albumu čini mi se presudnom. Aranžmani su maštoviti i slojeviti. Posebno je upečatljiv aranžman Bate Kovača za gudače u naslovnoj numeri. Onda na red dolazi „Mala uska haljina“, još jedan pesnički omaž muško-ženskim odnosima, i njihovom popravljanju na bolje… „Ako treba da je kraj“ je pesma koja je najavila izdanje… Izašla je izvesno vreme pre albuma i otprilike pokazala pravac u kojem se kreću Bajaga i Instruktori. Nakon toga dolazi bluz na zemunski način „Stari put za Novi Sad“. „S jednim momkom iz Banata menjao sam Gibsona za Strata s koferom… “, kaže Bajaga. Svi mi koji smo dugo u profesionalnim muzičkim vodama znamo šta znače rituali vezani za trampe instrumenata. „Od sumraka do svitanja“, je još jedna jako dobra pop pesma koja će se dugo slušati… Na albumu su i još dve bonus pesme, „Još jednom“ i „Bežiš od mene od ljubavi“, koje upotpunjuju dobar utisak o celom albumu.

Verujem da će mi ovaj CD još dugo biti u plejeru, a sledeći koncert u Beogradu, siguran sam, neću propustiti.“

Ostavite komentar: