Šta muzičari slušaju: Verica Veka Marinković (Oružjem Protivu Otmičara)

Mlada i talentovana pevačica Verica Veka Marinković postala je član benda Oružjem protivu otmičara prošle godine, a svi koji su je čuli imaju samo reči hvale za njen prekrasni vokal. Iako je prilično zauzeta, uspela je da nađe vremena i za čitaoce portala Balkanrock predstavi najvažnija muzička izdanja koja su presudno uticala na nju tokom odrastanja.

“Izdvojila sam dosta vremena da se vratim u detinjstvo i setim se svojih početaka. Odrasla sam u Hippie/Rock familiji, tata basista (apsolutni sluhista), majka rokerka (apsolutni nesluhista (smeh)), ali dobro to sad nije tema priče, bitno je da ona muziku oseća kao i ostatak članova porodice.
Pošto mi je tata bio idol u detinjstvu, muziku sam pratila zajedno sa njim. Od svih bendova koje moj tata obožava izdvojila sam Led Zeppelin tj. Roberta Planta, mog nesuđenog muža. Imala sam njegov poster u sobi, kovrdžava plava duga kosa, uske farmerice bez majice i vokal koji oduzima dah. Sve su to bili periodi, čujem neku pesmu, pretražim album, izdvojim one koje mi se sviđaju pa se tako drogiram danima muzikom dok ne naiđe nešto novo. Tu su i EKV, Atomsko sklonište, ima još mnogo toga, ali za sada ću izdvojiti 5 bendova/albuma za koje slobodno mogu reći da su obeležili moje detinjstvo.”

Led Zepellin – Robert Plant (svi albumi)

Moji počeci, naravno da sam pratila šta moj tata sluša i ovo bih izdvojila. Teško mi je da izdvojim jednu pesmu ili album jer mi je sve manje-više divno. Sve pesme prate emociju i izdvajaju se od ostalih bendova. Vokal Roberta Planta koji je specifičan i koji se izdvaja u većini.

The Doors – Waiting for the Sun (1968)

Hm, Dorsi, omiljeni bend moje mame, a kasnije i moj. Nakon gledanja filma Kosa poraslo je moje interesovanje za ovaj bend. Jim Morrison stasom i glasom osvaja srca širokih  narodnih masa. Tekstovi pesama, jednostavnost i posebna emocija. Nekad zaista mislim da ne umem da objasnim ljudima koliko mene muzika pokreće i koju emociju budi u meni.

Nirvana – Nevermind (1991)

Uh, Nirvana, šta reći. Kurt Cobain savršen, preemotivan vokal i čovek. Mislim da ovde nisu potrebne reći, ko razume shvatiće. Sećam se kao juće da je bilo kad sam otkrila ovaj bend. Danima sam preslusavala albume i uživala. Čula sam za njih preko drugaricine sestre koja je bila starija od nas. Divan period života, nostalgjia me je sad preplavila.

Azra – Filigranski pločnici (1982)

U toku pisanja ovog teksta puštam bendove o kojima pišem i adrenalin mi sve više skače. Mislim da su mi Azra i Džoni do sad probudili najjaču emociju. Potpuno savršenstvo, moje detinjstvo uz ovu muziku. Nema reči kojima bih opisala Džonija, pretalentovani, pravi umetnik.

Smak – Crna dama (1977)

Ne mogu da opišem koliko me je pogodila smrt Borisa Aranđelovića. Bila sam na poslednjem koncertu sa njim na Ušću i to mi je najbolji koncert u poslednjih par godina. Volim sve njihove pesme, ovde mi je najteže da izdvojim samo jednu.

Ostavite komentar: