Šta muzičari slušaju: Velibor Nikolić (Brigand)

Velibor NikolićGitarista i pevač Velibor Nikolić, pored prerano ugašenog Jewy Sabatay, ima svoj solo album naziva “Čovek peva posle rata”. Trenutno snima svoj debi album sa bendom Brigand. Balkanrock ga je uhvatio u kraćoj pauzi u studiju, i preispitao šta je to što ga inspiriše od muzike, šta mu se od pesama nalazi u plejeru. Pogledajte rezultate.

Jarboe – Mahakali (2008)

Dobar deo andergraund umetnika kada je inspirisan nekom zemljom ili njenom tradicijom, pretvara taj svoj album u eskapizam, bez prepoznavanja suštine. U slučaju ove ploče, ovaj album zvuči kao da je neko Hindu božanstvo samo snimilo post-metal album. Tonovi ove ploče me neprestano opijaju. Posebno mi se dobadaju teksture gitarskih rifova, zvuče i moderno i karakterno istovremeno, što nije baš čest slučaj. Obratiti pažnju na razdvajanje vokalne linije u pesmi Transmogrification. To može samo Jarboe.

Sonic Youth – Sister (1987)

Pošto je meni SY najomiljeniji bend, na svake dve godine menja mi se koji mi je njihov najomiljeniji album. Trenutno je to Sister, album na prekretnici iz totalnog u mainstram underground, i taj hod po žici se oseti na ovom albumu. Što je još bitnije, sama produkcija i gotovo lepljivi akordi me lako i brzo odvode u taj njihov svet, s tim što su oni tada još uvek bili mladi tako da je i taj „biti-ovde-sada“ momenat ispunjen. Zanimljiv je album što su ovde prvi put konkretno napisane baladne deonice, koje nisu razvodnile ploču, nego su zapravo istakle ono što treba da istakne. Postoje albumi koji te podsećaju na neke drage ljude i ovaj je jedan od njih. Moj fav – Pacific Coast Highway, Schizophrenia.

Tame Impala – Lonerism (2012)

Ovaj album sam otkrio tek nedavno, i baš ga neprestano slušam ovih dana. Zvuči kao sami snovi, a opet inspirisani su Bitlsima, i to se čuje na svakom koraku. Vokal neobično podseća na Makartnija, ali opet nije ripoff. Mene uvek pale rešenja u melodijama i tonovima, i ovi momci uspevaju u tome. Odavno nisam čuo ovako razigrane i pametne klavijature. Album za gledanje u zalazak sunca. Moj fav – Endors Toi, Mind Mischief

The Breeders – Last Splash (1993)

Volim zene u rokenrolu koje nisu podredjene muškim porivima. A Breedersice baš tako doživljavam, ovo je po meni njihova najjača ploča i usudjujem se reći da je jače i od samih Pixiesa. Esencija te alternative početka devedesetih(koju su uz njih, barem delimično još nosili i Veruca Salt) je dobrano prisutna, a gitarski rifovi su izuzetno vešto uklopljeni. Aranžmanska rešenja su za udžbenike. Nažalost, posle ovog naleta, došao je postrok koji ima najnezrelija aranžmanska rešenja od svih alternativnih pravaca(to je momenat kada prestaje autorstvo a počinje džem sešn) i ovakvi albumi su nekako ostali po strani. Moj fav – Drivin On, Divine Hammer

Jesu – Jesu (2004)

Voliom sve sto Jutin K Broadrick dotakne, a na ovoj ploči sam se prvi put upoznao sa njim. Majstor je tonova kakvog dugo nisam čuo, a ovaj album nosi u sebi svu njegovu posvećenost zvuku, koji je masivan i težak, ali ima srce, koje jako kuca ispod slojeva distorzije. Za mene je ovo fantastičan spoj, doom metala i shoegaze zvuka koji pulsiraju ali nijednog momenta ne počnu da smaraju, jer su tonovi jednostavno predobri. Album za kad ste sami u mraku. Moji favoriti – Your Path To Divinity (The Endless Path), Walk On Water.

Ostavite komentar: