Šta muzičari slušaju: Vedad Trbonja (Billy Andol)

billy andolBilly Andol je sarajevski alternativni bend koji je pažnju na sebe skrenuo 2011. godine interesantnim imenom i singlom “Galileo” sa prvog albuma “Johnny album”. Godinu dana kasnije usledilo je i konceptualno izdanje “Kako je Billy pokušao da preplovi svjetska mora i šta mu se desilo na tom putovanju” ali su se tek sa poslednjim albumom “Linije” i singlovima “Balkon” i “Moramo” probili u sam vrh mladih regionalnih bendova što su mogli da posvedoče svi koji su ih uhvatili na Fusion bini ovogodišnjeg Exit festivala.

Billy nikad ne miruje o čemu govori angažovanost našeg današnjeg sagovornika u pokretanju inicijative za mural legendarnom Davidu Bowieu i jedna od glavnih uloga u filmu “Baba Vanga” poljske rediteljke Aleksandre Niemczyk. Šta frontmen benda Vedad Trbonja sluša između tih obaveza pogledajte u nastavku:

David Bowie – Blackstar (2016)

Svaki album Davida Bowiea je mrak. U Sarajevu se nalazi najveći mural na planeti posvećen Davidu Bowieu. Iza tog projekta stoji nekoliko sjajnih sarajevskih kreativaca predvođenih mojom malenkošću. Mislim da to dovoljno govori o tome koliko me fascinira Bowievo djelo. Kada je nestao sa planete ostavio nam je ovaj album.

Brian Wilson (The Beach Boys) – Brian Wison Presents Smile (2004)

Najbolji album za slušati u avionima, na nebu. Potpuno otkačeno muzičko djelo koje sadrži nevjerovatnu količinu muzičke genijalnosti. Siguran sam da su živi, Wolfgang Amadeus Mozart i Johann Sebastian Bach bi bili oduševljeni. „Smile“ je dokaz da muzika nema granica. Danas je Sufjan Stevens preuzeo teški posao da nastavi ovaj izraz. Dobar je Sufjan ali teško je „biti muzika“ u mjeri u kojoj je to bio Brian Wilson dok je pravio ovaj album.

Serge Gainsbourg – Histoire de Melody Nelson (1971)

Konceptuala na svom vrhu! Gainsbourga sam počeo slušati sa 13 godina dok sam živio u Francuskoj. Njegova poezija, da se razumijemo, je najbolja. Međutim, mnogo je umjetnika koji znaju sa riječima ali im fali muzika koja bi takve riječi pratila i obrnuto. Na ovom albumu poezija i muzika egzistiraju u savršenom skladu. U tom smislu, Melody Nelson je zamrznuta slika mladog zaljubljenog para koji tek počinje život skupa.

Iggy Pop – Post Pop Depression (2016)

Solo albumi Iggy Popa su mi uvijek bili bolji od njegovog rada sa Stooges. Iggy Pop je jednostavno ikona. On je utjelovljenje svega što bi trebao biti rokenrol. Pametan i načitan čovjek sa pankerskom dušom. Bio sam na koncertu prije deset godina na Szigetu i ove godine u Berlinu. Jednostavno kada Iggy izađe na scenu poželite da se popnete na stage i skačete i pjevate s njim. Međutim Iggy vas preduhitri i on bude taj koji dođe k vama u publiku.

Prince – The Rainbow Children (2003)

Ljudi uglavnom nemaju pojma ko je Prince. Većina misli da se njegov talenat završava na provokativnim tekstovima i čudnom oblačenju. Ukoliko poslušate The Rainbow Children ta vizija će nestati. Kod mene ovaj album često svira u autu pa sam ga tako puštao raznim ljudima koje sam vozio i svi me pitaju: „Šta je ovo ovako dobro?“. I naravno svi su iznenađeni kada im kažem da se radi o Princeu. A ne bi trebali biti.

Save

Save

Save

Ostavite komentar: