Šta muzičari slušaju: Vanja Seneši (Mud Factory, Act Of Hybris)

12065559_10207806899395717_4595096567325524640_n

“Razmišljajući o izboru albuma za ovu rubriku sam shvatio da ako previše razmišljam, svesno ili nesvesno ću se truditi da budem što je više moguće objektivan u izboru, kako bi mogao lako da opravdam svoj izbor”, rekao je Vanja Seneši iz bendova Mud Factory i Act of Hybris. Koji su mu albumi favoriti možete pročitati u nastavku.

“Takođe, čitajući prethodne članke iz ove rubrike koje su pisale moje kolege iz raznih bendova, shvatio sam da ne bih da se ponavljam, iako definitivno postoje razlozi za to, i pominjem genijalne Pearl Jam, Panteru, Korn i ostale velikane uz koje sam odrastao i čiji albumi mogu da (objektivno) uđu bar u top 50 albuma svih vremena. Moji prijatelji su imali tu čast ili kaznu da slušaju tu dugu i dragu priču o mom muzičkom odrastanju, ali pošto pišući ovo polazim sa pretpostavkom da ovo čitaju ljudi koje ne poznajem, biraću 5 albuma koje u poslednje vreme najviše slušam, što će nadam se olakšati čitanje ovog članka”.

Architects – Lost Forever // Lost Together (2004)

Bend koji mi je otkrio Dejan, moj gitarista iz Hybrisa, mi je vrlo brzo ušao u uši i nakon preslušavanja cele diskografije, nekako sam zaključio da su mnogo strava i da mi se mnogo sviđaju i da imaju strava stvari na svim albumima, ali da je ovo definitivno kruna njihove karijere. Vrlo sam zadovoljan kako je sa bubnjarske strane ovaj album odsviran, kako sve pesme imaju neku temu koja ih povezuje, kako nema nijedne loše pesme na albumu i kako je isproduciran.

Vraćajući se sa dva nastupa u Makedoniji sa Mud Factory-jem, na putu za Vranje predao sam Milanu, gitaristi benda i u tom trenutku vozaču, svoj flash sa ovim albumom i nadao se da će on i ostatak Mud-a nekako svariti ove pesme, koje sam već sve znao napamet. Počela je pesma Colony Collapse (možda i omiljena sa albuma ), a nakon početka na kom pevač Sam kreće da onako, njemu svojstveno kuka dok skrimuje, Milan je iščupao flash, gađao me njime i počastio lepim rečima.

I pored svega toga ja i dalje volim Milana, i i dalje volim Architectse.

Stvor – Stvor (2016)

Ljudi iz Stvora, koje je Mud Factory nekako slučajno upoznao u Crnoj Gori na prezanimljivom Hardcore Metal meetingu, su vrlo brzo postali drugari i rado viđen bend sa kojim sviramo. Svirali su na oba Factory Festa, a uskoro su izbacili i svoj album prvenac. Kažu da je Voja (pevač ) trebalo da svira bubanj kada su osnovali bend. Kažu i da Voja dobro svira bubanj. Iako stvarno verujem u to, siguran sam da bolje peva nego što svira bubanj – slušajte i shvatićete o čemu govorim.

Svi u Stvoru se odlično dopunjuju i vladaju svojim instrumentom. Sve preporuke za ovaj album – brzo ulazi u uši, traje tačno koliko treba i tera vas da poželite da ga čujete uživo, što predstavlja još bolje iskustvo.

Amy Winehouse – Back to Black (2006)

Iako je i Frank zlato, Back to Black je pravo remek delo. Još kad shvatimo u kakvim okolnostima je nastao… U poslednje vreme sam mnogo počeo da je slušam, i iako sam, razume se, znao dosta pesama i pre, tek skoro sam shvatio zašto je bila toliko značajna. Gledajte dokumentarac – „Amy“, čak i ako ne volite da je slušate, možete shvatiti neke bitne stvari o njoj. Tako isto kažem ljudima i za Home is for the Heartless od Parkway drive-a. Nadam se da će osmeh nakon ove rečenice trajati do sledećeg albuma na listi.

Sivilo – Tamna Strana Sreće (2013)

Odrastao sam na roku, metalu i ostalim sličnim žanrovima, ali itekako i na repu. Kad sam otkrio Sivilov album, osetio sam veliko osveženje koje je on doneo na Ex-yu rap scenu. On i Kendi, iako potpuno drugačiji, su za mene na tronu sadašnje rep scene. Album vrlo dobro vodi kroz Sivilovu, tj. Balšinu životnu priču. Sivilo sjajno repuje, odlično vlada dinamikom repovanja, savršeno menja intenzitet u odnosu na bit i tekst, ima sjajne goste, opasne bitove i vrhunski osmišljen koncept albuma. Baš skoro sam razmišljao kako bi ovaj album bio strava da ima neki live DVD sa celim orkestrom. Možda imam malo fix ideje, ali ko zna, možda iz njih i izađe nešto dobro.

Pogonbgd – Moji Heroji (2012)

Album koji sam otkrio preko neke grobarske stranice ( mnogo ih imam lajkovanih, ne sećam se tačno koje ), i prilikom prvog slušanja pesme „Moji Heroji“ sam pomislio da je to još jedan grobarski bend, ali sam posle saznao da nisu baš svi u Pogonu mog opredeljenja i da sam možda džabe tražio skrivene poruke o voljenom klubu u njihovim tekstovima. Ipak, slušanje ovog albuma je otišlo mnogo dalje od inicijalne misli o navijačkoj prirodi benda i mnogo sam zgotivio album koji je od tada, uvek u telefonu i u kolima. Da kažemo da moram da biram reči da opišem ovaj album, rekao bih da je to urbani street pank sa dobrim tekstovima i vrlo pevljivim i pamtljivim refrenima. Ide mi uz neko lepo vreme, pivo i beogradski asfalt.

Možda bi se oni koji me znaju iznenadili što nisam stavio nove Deftones-e na listu, ali oni ( i Deftones-i ) ne treba da brinu, jer sam poprilično zadovoljan novim izdanjem, ali su svoje mesto na listi ovoga puta ipak dobili albumi koji su mi već ušli duboko u uši. Može se reći da sam izabrao jednu shuffle listu i nadam se da će se naći neko ko će posvetiti pažnju ovim albumima. A možda se i zgrozite ili smejete. U svakom slučaju, kada pričamo o muzici, svaka reakcija je bolja od nikakve.

Ostavite komentar: