Šta muzičari slušaju: Uroš Mladenović (Kasirke)

Kasirke su mlad i simpatičan rok bend iz Beograda koji je prošle godine počeo da aktivno nastupa i promoviše svoj debi album “Nemir“. Dok bend sada već aktivno radi na sledećem izdanju, uspeli smo da izdvojimo neko kraće vreme sa gitaristom i jednim od pevača u bendu, Urošem Mladenovićem, koji će nas uputiti u svoje omiljene albume, kao i izvođače uopšte.

The Beatles

Po mom mišljenju, početak i kraj moderne muzike! I da, zaista ih slušam! Ljudi obično protumače ovaj odgovor kao nešto što je šablon kod svih muzičara. Ne sećam se kad sam zadnji put imao mp3 plejer, telefon, USB sa koga slušam muziku, a da na njemu nisam imao makar 50-60 pesama Beatlesa! Čini mi se da su u poslednje vreme, naravno mislim na naše prostore, sveli Beatlese na 7 hitova, i samim tim ih marginalizovali. Moja iskrena preporuka je: preslušajte Beatlese, i siguran sam da ćete u njima naći elemente svih muzičkih pravaca i omiljenih bendova od ’70. pa do danas.

Idoli – Odbrana i Poslednji Dani (1982)

Možda i najbolji album snimljen na našim prostorima. Meni nekako Idoli dođu kao domaći Beatlesi. Kroz celo odrastanje pa na dalje, pokušavam da ih ogolim, ali ne uspevam. Svakim slojem koji skinem imam utisak da dobijaju neku novu dimenziju. Koketirali su sa tabu temama, dok su muzički više pravili eksperiment nego što su komponovali. Na kraju se ispostavilo da su i dan danas te teme veoma škakljive i inspiracija mnogih, kako domaćih, tako i stranih muzičara.

Hladno pivo – Knjiga Žalbe (2007)

Kad sam prvi put poslušao ovaj album, osećanja su mi bila krajnje rastrzana! U prvi mah sam negodovao, smatrao da to nije više Hladno Pivo. Da, to nije bilo ono staro Hladno Pivo, ovo je novo, tekstualno i muzički zrelo i emotivno Hladno Pivo. Pesme su posvećene jednom životu, jednoj ljubavi, a ne blago trivijalnim temama koje smo voleli horski da pevamo po klubovima. Sada, deset godina kasnije, i dalje ga slušam i mislim da je to jedan od retkih albuma gde su od prve do poslednje pesme sve hitovi!

Slash – Slash (2010)

Volim ceo Slashov opus, od Gunsa preko Snakepita i Velvet Revolvera pa sve do solo albuma. Ali nekako mi je ovaj album prirastao srcu. Ovo je prvi, a za sada i jedini album, gde je apsolutni pečat na muziku dao samo on, dok su gosti (Osbourne, Fergie, Lemmy, Iggy Pop…) tekstualno i vokalno zaokružili priču. Ne mislim da je ovo Slashovo najbolje ostvarenje, ali meni najdraže!

Incognito – Positivity (1993)

Došao sam u posed ovog CD-a negde sredinom ’90. U to vreme i nije bilo mnogo CD-ova koje ste mogli da nabavite, a ni sam ne znam kako je ovaj stigao do mene. Za mene bilo je to nešto sasvim novo i neshvatljivo! Na jednoj strani sam imao pank, rok, pop, a sa druge turbo folk. I u sredini se našao acid jazz, ničim izazvan. Ne moram ni da pominjem da u tom momentu (sa tada svojih 11 godina) blage veze nisam imao šta to znači. Godinama kasnije, baveći se muzikom, slušajući je i učeći od svakog po nešto, prelazio sam i preko acid jazza, ali me nikad nije privukao u tolikoj meri koliko i sam album “Positivity”.

Ostavite komentar: