Šta muzičari slušaju: Stevan Radoičić – Šarki (Seljačka Buna)

Seljačka BunaNakon pošteno promovisanog debi albuma Seljačke Bune (“Buna je Počela”), vreme je za drugi, koji se polako priprema i verovatno će ugledati svetlost dana ove godine. U pauzi između sedenja u studiju i poštenih poljoprivrednih aktivnosti beogradskih boema, pričali smo sa “domarom” sastava, Stevanom (“Stevane, jes’ to ti?”) Radoičićem zvanim Šarki o njegovim omiljenim albumima koje vrti na vokmenu dok sređuje neuredne unutrašnjosti školskih ustanova.

“Ja ne’am ideju kako da započnem ovaj tekst pa ću bez reda i redosleda navesti 5 albuma koji su uticali na mene i/ili one koje sam toliko puta preslušao da su mi se smučili. Izvinjavam se na preteranom pro****vanju. Pa lista kaže ‘vako”:

Deep Purple – Made in Japan (Purple/Warner Bros., 1972)

Prvi srednje. Bio sam u The Offspring fazi, gutao sam albume k’o svinja pomije. Moj drugar iz odeljenja Davor, rešen da me malo uputi u nešto drugačije, reši da mi bane gajbi ničim izazvano i da mi donese šta ploča (da, gramofonskih ploča, LP, vinila – još uvek se bakćem sa tim, imam gramofon, to je nešto najbolje na svetu). Prvo što je završilo na mom starom iz***anom gramofonu je bila ova ploča i čuveni rif: tam-tam-taaam, tam-tam-taraaaam, tam-tam-taaaam, tam-taaaam. “Smoke on the water”, razume se. Konstatovah da sam čuo negde taj rif (šta zna dete ko je Blackmore) i tražih mu da mi ostavi ploču da preslušam. Nije dugo prošlo dok sam stigao do “Child in Time”. I to je bilo to, ostah sluđen i do današnjeg dana su mi Deep Purple i Ritchie Blackmore glavni uticaj na moje sviranje.

The Offspring – Americana (Columbia, 1998)

Kao što sam naveo pre, The Offspring su mi uz Purple visoko na lestvici uticaja na mene kao muzičara. Ovaj album sam dobio od druga iz kraja, u to neko vreme kad je i izašao. Prva stvar koju sam čuo od The Offspring je bila “Pretty Fly (for a White Guy)”, naravno, ali nakon što sam preslušao ceo album, skontao sam da ovi likovi imaju opasno zarazne pesme i ubrzo sam potom krpio pare od užina i zakidao kevi na kusuru iz prodavnice da bih mogao da odem do SKC-a da kupim neki njihov album. Toliko sam smorio ženu sa njima da je i ona znala za Dextera Hollanda i Noodlesa.

Nirvana – Nevermind (DGC, 1991)

Tokom srednje škole sam slušao sve i svašta, ali sam Nirvanu jeo, pio, ušmrkivao, unosio intravenozno. Prvi njihov “album” je bila zapravo neka bugarska kompilacija “The Best of”, koja je imala grešku u spisku pesama (“Mexican Seafood” je bila označena kao “Big Long Now”). Taj album i Nevermind su me ostavili bez teksta i to je bio razlog da i sâm osnujem grunge bend The NeSts, koji će kasnije prerasti u NoYz?

Dream Theater – Metropolis Pt.2, Scenes from a Memory (Elektra, 1999)

Još jedan album iz 1999. godine, jedno nenadjebivo remek delo prog-metala, jedna jebeno složena priča, muzički i tekstualno, jedno savršenstvo ludila. Slučajno sam se susreo sa DT, tako lutajući po beogradskom Sajmu, još jednom stecištu CD pirata, hteo sam da čujem šta koj’ k***c taj Dream Theater predstavlja? Kupio sam “Six Degrees of Inner Turbulence” koji me je oduševio, a zatim i SFOAM. Meni dva dana nije bilo dobro nakon što sam preslušao ovaj album. Kao ni svaki sledeći put.

Kraftwerk – The Man-Machine (Kling Klang/EMI Electrola/Capitol, 1978)/Minimum-Maximum (Kling Klang/EMI/Astralwerks, 2005)

Ničim izazvano sam kupio kartu za Kraftwerkov koncert 2005. godine (bio je nešto idiotski jeftin) i nikad se bolje nisam proveo u životu. Kompletan audio-vizuelni događaj, kristalno čist zvuk (precizno miksan, samo svojstven Nemcima) dodao ih je u listu meni omiljenih izvođača. Pioniri elektronske muzike su nedugo zatim izdali i live album “Minimum-Maximum” (iako po rečima ortaka: “…nisu svirali, bre, umrežili kompove i pikaju MAME, a pustili snimak sa CD-a”) koji je stvarno zvučao kao da je kompletno programiran u studiju, a da je publika samo nasnimljena. Kako god, The Man-Machine je predobar album samo zbog obilatog korišćenja analogne elektronske opreme, udaraljki, sintova, čuda, k***ca koji su samo Kraftwerku svojstveni.

Jedan komentar o “Šta muzičari slušaju: Stevan Radoičić – Šarki (Seljačka Buna)

Ostavite komentar: