Šta muzičari slušaju: Stefan Stefanović Gile (Šinobusi, Blues Machine)

Gile, ŠinobusiStefan Stefanovic Gile, usnoharmonikaš popularnih novosadskih bendova Šinobusi i Blues Machine i ujedno jedan od najtalentovanijih muzičara mlađe generacije iz našeg regiona, rado je pristao da bude ovonedeljni gost rubrike “Šta muzičari slušaju” i tim putem izdvojio je albume koji su imali bitan uticaj na njegovo stvaralaštvo i kojima se uvek vraća.

Mogu slobodno reći da je ovo jedan težak zadatak. Mnogo je muzike i bendova uz koje sam rastao i rastem još uvek i kao čovek i kao muzičar, i dosta toga je vredno pomena, ali ok… Pokušaću da izdvojim nešto.”

B. B. King and Eric ClaptonRiding with the King (2000)

Prvi bluz album koji sam čuo. Mislim da sam tada bio sedmi razred osnovne i polako ulazio u rock’n’roll, slušao Bitlse, Elvisa… Nisam znao za likove kao B. B. King, i njemu slične. Za Kleptona sam samo čuo, ali nisam imao pojma da me na poljima muzike tih ljudi čeka nešto čemu ću posvetiti život. Album mi je doneo prijatelj mog oca, i rekao nešto kao “želim da čujes ovo”, i pustio… Prva stvar je “Riding with the King”. Čovece!!! Ono što se u meni desilo stvarno je teško opisati. To je bilo to! Verujem da je poznat takav osećaj. Album je pun pravog bluz gruva, i udara i miluje, i budi i uspavljuje, dopire do čoveka… Potvrda za njegov kvalitet je prvo to što su ga uradila dva velika majstora, a drugo, 2001. godine je dobio Grammy Award for Best Traditional Blues Album. A eto, posle toliko godina i danas ga volim čuti, od početka do kraja, i uvek mi probudi “ono nešto”.

The Rolling Stones – 12 X 5 (1964)

Otkrivajući muziku, stigao sam do bitnog gradiva koje svaka osoba u muzici mora da prođe bez obzira na žanr u kom se nalazi, a naslov tog gradiva je “The Rolling Stones”. Prve Stounse sam kupio kao klinac kod nekog lika koji je ispred SPENS-a u Novom Sadu prodavao piratske cd-ove sa mp3 muzikom. Cd je sadržao prvih 15 albuma benda. Koje je to blago bilo za mene! Na albumima sa početka karijere kao sto je “12 X 5” mogu se čuti neke blues i rhythm and blues obrade, ali ono što je bitno u svemu tome i što je tada posebno ušlo u uvo, bio je zvuk usne harmonike, koju sam čuo po prvi put i dobio želju da kupim instrument i počnem da sviram. A Stounsi kao Stounsi, uvek se slušaju i ne mogu dosaditi. Tako je već generacijama…

Jason Ricci

Ako biste me pitali ko je (po meni) najbolji usnoharmonikaš, odgovor bi bio – Jason Ricci. Slušam ga i izučavam već neko vreme i stavljam ga za najboljeg. Ima dosta osnova kojima bih mogao obrazložiti dodelu takve titule. Nisam posebno odredio neki njegov album jer ih sve slušam i svi su odlični. Genije!

The J. Geils Band – The J. Geils Band (1970)

E! To su majstori koji znaju kako se prži! Nakon slušanja albuma čovek moze reći samo “doktori za rock’n’roll”, nema dalje. Dobro, malo je sve začinjeno bluzom, ali tako to i treba.

Canned Heat – Boogie with Canned Heat (1968)

Kada se pomene boogie pomislim na Canned Heat. Alan Wilson, poznat jos i kao “Blind Owl” bio je njihov pevač, gitarista i usnoharmonikaš. Imao je specifičan stil sviranja usne harmonike, često sa minimalističkim pristupom soliranju, bez previše matematike, a opet tako magičan i unikatan, sa moćnim vibratom u svirci, i svakim tonom na mestu. Sve to se lepo čuje na albumu “Boogie with Canned Heat”. Posebna pesma na njemu je “On the Road Again”, možda njihova najpoznatija stvar. Neki bendovi su predlagali da sviramo to ali sam odbijao uz obrazloženje da nikada neće zvučati kako treba. Jednostavno, ne dira se u svetinju. To je album kome se uvek vraćam i često je na play listi.

Stevie Wonder – Fulfillingness’ First Finale (1974)

Nema potrebe da o Stevie Wonderu govorim bilo šta. Ovu ploču sam kupio na Najlon pijaci u Novom Sadu. Pogledam je, a ona savršeno očuvana. Nisam znao kakav je album, i uopšte, malo sam poznavao Wonderov rad, ali u to malo znanja spadala je stvar “Boogie On Reggae Woman“, i eto, ona je bila tu. Kada je ploča došla na gramofon narednih par dana se samo to slušalo… Oduševila me je muzika i njegovo pevanje i pokrenula da Stivija upoznam mnogo bolje. “Fulfillingness’ First Finale” mi je jako drag album i uvek ga slušam sa uživanjem.

Ostavite komentar: