Šta muzičari slušaju: Stefan Kovačević (Forever Storm)

Forever Storm

Stefan Kovačević, frontmen kragujevačkog metal benda Forever Storm, za Balkanrock piše o svojim omiljenim albumima.

Gamma Ray – No World Order (2001)

Gamma Ray je jedan od predstavnika power heavy zvuka, čiji sam veliki obožavalac. Osnovao ga je gospodin Kai Hansen, začetnik power metal škole, po odlasku iz benda Helloween krajem osamdesetih. Ovim poduhvatom dokazao je da želi da istraje u svojoj nameri, da ne želi da se menja pod pritiskom izdavačkih kuća i prilika na tržištu. Uspeo je tome izdajući veliki broj kvalitetnih albuma u proteklih 20 godina, a jedan od mojih omiljenih je No World Order.

Ovo je možda prvi album uz koji sam počeo da razmišljam o samoj poruci koju bendovi propagiraju u svojim pesmama. Gamma Ray je bend koji govori o zatočeništvu čoveka u modernom društvu, o mestu slobodne misli u svetu koji propada. Ovaj album je njihova verzija budućnosti kojoj vodi uskraćivanje slobode i nemarno rukovođene resorsima, besciljan napredak tehnologije. Mistično povezan sa tajnim organizacijama Iluminata, za koje neki veruju da zapravo kontrolišu svet, album govori o politici velikih korporacija koje svet vode u beznađe. „Introduction“ je savršen uvod u sam album, a pesme kao što su „Dethrone Tyranny“, „Damn the Machine“ i „New World Order“ su tipični predstavnici njegovog osnovnog koncepta. Ima i onih kao što je pesma „Eagle“, koja na jedan specifičan način, povezan sa mračnom tematikom albuma, govori o slobodi, o begu iz takvog sveta. Pesme „The Heart of the Unicorn“, „Fire Below“ i „Follow Me“ takođe su odlični predstavnici ovog ostvarenja i dublje zalaze u samu psihologiju nastale situacije. Tu je i jedna odlična balada koja nosi naziv „Lake of Tears“.

Threshold – Subsurface (2004)

Threshold je progresivni metal bend iz Engleske, predvođen jako zanimljivim muzičarem Karl Grumom, vlasnikom Thin Ice studija u kome su snimala poznata imena poput power metalca Dragonforcea i progresivaca kao što su Yes, John Wetton itd.

Ovaj bend ima odličnu ideju šta radi, a to se prevashodno odnosi na način kako enkoduju poruku u svoje pesme. Album Subsurface odličan je primer ove tvrdnje jer govori o skrivenim namerama i obmanom kojom se obično bave politički moćnici kako bi se domogli vlasti i ostali tu što duže, vršeći pritisak na običnog čoveka koji samo želi da živi „normalno“ i „slobodno“. Osnovni koncept i motiv ovog albuma mogao bi da se sumira u stihovima prve pesme na albumu, „Mission Profile“, koji kažu „…and while we all assume we all agree we’re giving up the freedom to be free“! U pesmama kao što su „Opium“, „Ground Control“, „The Art of Reason“ govori o obmani koju moćnici koriste kako bi ostvarili svoje interese i nemoći potlačenih ljudi da im se suprotstave, ali se takođe govori i o mislima onih koji imaju tu „sreću“ da vide šta se dešava. U pesmi „Stop Dead“ govori se u najmanju ruku o uništavanju životne sredine (ova tematika čest je motiv na njihovim ostalim albumima). Pesma „Flags and Footprints“ je balada filozofskog pogleda na život i puteve i prepreke sa kojima se susrećemo u potrazi za nečim višim (Bogom, mirom i sl, zavisi od pogleda koje ima onaj ko sluša). Pošto sam fan stripa i filma V for Vendeta, ne mogu da se otmem utisku da su autori Alan Mur i Dejvid Lojd bili na istoj talasnoj dužini kao i ekipa iz Thresholda kada su ga pisali, iako je bilo mnogo pre (1988), što implicira na to da i jedni i drugi imaju antipolitički stav, najverovatnije vezan za vreme i političke prilike u kojima su odrastali i živeli. Pesma „The Destruction of Words“ označava završnicu jedne priče, života, istorije, te predstavlja odličan epilog ovog umetničkog dela.

Evergrey – The Inner Circle (2004)

Evergrey je predstavnik skandinavskog metal zvuka i to ne sasvim tipičan. Pravac koji mnogi, uključujući i njih same, zovu dark progesiv metal donekle opisuje njihov stil pisanja. Ekipa vođena Tomom Engludom do sada ima osam studijskih i jedan live album.

Ovaj album sam izabrao iz razloga što je produkcijski, muzički i tekstualno jedno od njihovih najvećih ostvarenja. Tematika se lako može povezati sa njihovim stilom, mračna je i turobna. Govori o religijskim obmanama i fanatizmu, o onima koji koriste emotivno i verski ranjive ljude, kako bi ostvarili svoje fanatičke iluzije. Govoreći o silovanju, žrtvovanju, osećaju izgubljenosti u veri, Evergrey ispoljava svoje mišljenje vezano za temu i govori protiv toga. Na ovom albumu, kao i na prethodnim, Tom Englud i Henrik Danhag odlično sudeluju kao ritam i solo gitaristi, pokazujući svoje umeće. Za kraj bih izdvojio nekoliko omiljenih pesama, pesmu „Touch Of Blessing“, kao jedan od najvećih hitova na albumu, „More Than Ever“, „When The Walls Go Down“” (instrumental od kojeg se naježim svaki put), „Ambassador“ i dve savršene balade, „Waking Up Blind“ i „Faith Restored“.

Megadeth – United Abomitanions (2007)

O ovom bendu ne treba previše pričati s obzirom na njihovu reputaciju opasnih momaka i predstavnika antipolitičkih stavova.

Ovaj album sam izabrao jer je kulminacija svih njihovih prethodnih izdanja. United Abominations predstavlja jasno osuđivanje delovanja i odredbi Ujedinjenih Nacija i njihovih kooperanata. Dosta je priče o Americi kao posredniku i vršiocu prljavih poslova Ujedninjenih Nacija koja na taj način sebi kopa sve dublju političku rupu. Dejv Mastejn ne odustaje od svojih stavova i to jasno pokazuje na ovom albumu. Pesme kao što su „Washington Is Next“, „Gears Of War“, „Amerikhastan“ i „United Abominations“ odlični su predstavnici tematike albuma i osuđuju američke i NATO akcije u zemljama sa „uzdrmanom demokratijom“, govore o teoriji zavere protiv američkih građana (ne želim da ih nazovem nacijom), o upotrebi vrhunske vojne tehnologije, plaćene iz džepova istih tih ljudi. Na ovom albumu kao i na ostalim, Mastejn objašnjava rifologiju thrash metal škole.

P.S. Neki od vas će se možda zapitati zašto pišem samo o novijim albumima gore navedenih bendova, a odgovor je prost: smatram da su na ovim ostvarenjima sazreli kao ljudi i muzičari.

Ostavite komentar: