Šta muzičari slušaju: Stanislav Stanojević (Face Off)

Face Off - promo

Face Off je nedavno objavio svoj novi singl i spot za pesmu “Lush”. Izdvojili smo vreme dok čekamo nove nastupe, odnosno materijal, da razmenimo po koju reč sa basistom sastava, Stanislavom Stanojevićem, koji će nas uputiti u svoj muzički svet i omiljena izdanja.

Miles Davis – The Man with the Horn (1981)

Ovaj album stavljam na svoju listu “omiljenih“ kao omaž određenom broju mojih idola, koji su se nekim divnim čudom našli u određeno vreme na istom mestu i napravili ovo umetničko delo. Miles – čovek koji svira trubu pod distorzijom/wahom i deonice koje su potpuno slobodno odsvirane kao da ih ljudski glas peva, van okvira, pravila i harmonije. Marcus Miller – vizionar koji još u to vreme, 1981. godine, u numeri “Fat Time“ (sa već pomenutog albuma) koristi cetvorožičanu bas gitaru u štimu današnjih petožičanih gitara te svoju najdublju žicu štimuje kao notu H, a ne standardno kao notu E. Samo ću pomenuti da na albumu rade još i Bill Evans, Al Foster, Mike Stern… Pametnom dosta…

Esbjörn Svensson Trio – From Gagarin’s Point of View (1999)

Kao neko ko, u neku ruku, podrazumeva da je svako ko sebe zove muzičarem (a ne bavi se FOLK muzikom) prošao neku “osnovnu lektiru“ – RHCP, Led Zeppelin, Tool, Pink Floyd, Black Sabbath (i još mnogo drugih…), pokušaću da vam skrenem pažnju na neke nešto manje poznate bendove na našim prostorima, koje rado slušam. E.S.T. je jazz trio iz Švedske koji je osnovao pijanista i kompozitor Bror Fredrik Esbjörn Svensson zajedno sa kontrabasistom Dan Berglundom i bubnjarem Magnus Öströmom. Na žalost, bend više nije aktivan, jer je Svensson poginuo na ronjenju 2007. godine. Meni najdraže dve pesme sa ovog albuma: “From Gagarin’s Point of View“ i “Dogde the Dodo“. Moram ovde da pomenem i mladi jazz trio koji ima isti sastav kao i E.S.T. trio šaljivog naziva GoGo Penguin… a sad svi na Google…

Peter Gabriel – So (1986)

Želeći da izbegnem Stinga, Joe Cockera koje će, verovatno, neko drugi već pomenuti, odlučujem se da im nađem, po mom mišljenju, nekako odgovarajući pandan. Moje viđenje njegove muzike i harmonije, uopšte stila pisanja deonica se svodi na našeg Andrića. Besomučno duge fraze, deonice/reči koje se smišljeno pakuju jedna na drugu, duge i neizmerno lepe harmonije. Da ne davim dalje, neki live koncert, more muzičara i različite boje instrumenata će sve objasniti umesto mene. Izdvojio bih pesmu “In your eyes“.

TesseracT – Altered State (2013)

Priznajem, drogiram se tim novim pravcem, koji je došao kao logičan upgrade metal muzike. DJENT. Apsolutni preokret u muzici i bend koji me je ostavio bez daha… Da ja u ovom prilogu ne bih morao da nabrajam ponaosob bendove kao što su Periphery, Meshuggah, Disperse, Above the Earth, Skyharbor, Monuments, poslušajte Tesseract i dobićete sve to lepo zapakovano zajedno.

David Maxim Micić – BILO 3.0 (2013)

Muzika koja ne poznaje granice, apsolutno nezavisne deonice, instrumenti i harmonije. Vrlo je lako čuti violinu, dist gitaru sa kakvim metal rifovima i nazalno izvorno narodno pevanje u isto vreme. Sve to praćeno velikim brojem pozadinskih zvukova koji samo dočaravaju ambijent. Horovi i ljudi koji na momente, pevaju na izmišljenim jezicima jer, čini mi se, taj David hoće da ti, kao slušalac, obratiš pažnju na njegovu muziku, bez uticaja tamo nekih reči. Pevanje je tu u svrsi sveukupnog doživljaja muzike.

Žao mi je što moram da budem delimično kratak pa ne mogu opsežno da pomenem sve mlade domaće bendove kojima se divim i koji imaju ogroman uticaj na mene, i ljude iz benda u kom sviram. Ali bih morao da ih, makar, pobrojim: Azil 5, Salvation Zer0, Above the Earth, Rain Delay, Hipnagoge Slike, Seven That Spells (HR) i još more drugih…

Ostavite komentar: