Šta muzičari slušaju: Srđan Vinkov (Zion Crew)

zion crew

Srđan Vinkov, basista reggae rock sastava Zion Crew iz Somobra predstavio nam je listu svojih omiljenih albuma.

“Izabrao sam tri koja su mi srcu draga odavno i slušam često, i biram tri koja slušam u zadnje vreme”, kaže Vinkov.

A njegov izbor albuma izgleda ovako…

311 – Transistor (1997)

U to vreme zanimljiva mešavina funky, rock, hip hop, dub i reggae muzike. Tada, po meni, malo blagi vokali Nicka i Douga, s obzirom da sam više bio u fazonu hardcora. U svakom slučaju, danas su mi perfektni. Nakon više od 15 godina i danas ih mogu poslušati, a naročito pesme “Beautiful Disaster” i “Light Years”, koje su mi uvek kao da su juče izašle iz studija.

Hed PE – Broke (2000)

E, ovo je bilo ono što sam čekao sve vreme. Album sam dobio na poklon iz Australije od dobrog prijatelja. Pesma “Bartender” se tad već neko vreme vrtela po MTV i nisam imao pretpostavku šta me čeka na ostatku albuma. Kakva pljuvačina po novom svetskom poretku i bez dlake na jeziku. Brutalan vokal, punk, hardcore, rapcore – to je bilo to. Za to vreme prava muzika, a i danas mi je “Broke” proleteo na plejeru. Album se završava sa “The Meadow” i to su uboli, najmekša i najbolja pesma za kraj. Jahred (Paulo Sergio), vokal bez premca, album “Broke” je pokidao!

Asian Dub Foundation – Rafi’s Revenge (1998)

O ovome ne bi trebalo puno da pričam, jer svi oni koji su 1998. godine čuli za Asian Dub Foundation i dan danas ih slušaju i jedva čekaju neko novo izdanje. “Naxalite”, “Buzzin”, “Black & White”… Da ne nabrajam dalje, elektro zvuk sjajno uklopljen sa gitarama, pravo osveženje za mene, tada još uvek okorelog metalca. Kasniji dolazak Ghetto Priesta jeste doneo bolji vokal, ali i više elektronike. Odlični i dalje, ali “Rafi’s” je “Rafi’s”!

Fear Nuttin Band – Vibes Love Revolution (2012)

Bend koji me iz godine u godinu neprestano oduševljava. Usko su povezani sa SOJA, a to je jedan od trenutno omiljenih mi reggae bendova. Dva neverovatno dobra MC-ja, žestoki rifovi, ragga na sve strane. Zapravo, ne znam koji album više slušam, a imaju ih četiri. Ovaj novi se već neko vreme ne skida sa plej liste. Pravi bend i pravi album za svakog rastu i svakog ljubitelja metala.

Groundation – Building An Ark (2012)

Nakon silnog preslušavanja svih albuma ovog benda, opet biram novi, jer taman kad se ovog zasitim, vraćam se na stare. Zaista ne znam šta me više hipnotiše, Staffordov predobar vokal ili fuzija reggae, dub i jazza što ova mnogobrojna ekipa isteruje iz svojih instrumenata. Retko koju pesmu vrađam po dva, tri puta na “repeat” kao što to radim sa “Humility”. I celi album je zaista dobar, baš kao i svi njihovi do sada.

Salmonella Dub – Freak Controller (2009)

Sa ovih čovek ne može da se skine. Već sam pomenuo da nisam neki ozbiljni ljubitelj elektro zvukova, ali ovde je reč o bendu koji uživo stvarno ozbiljno zvuči, nažalost ostaće mi neostvarena želja negde se u to i uveriti, ali nikad se ne zna. I ovu ekipu slušam već dosta dugo, imaju vec desetak izdanja, a “Freak Controller” je neponovljiv! Drum’n’bass, breakbeat, dub, reggae, “Freak Local”, “Up & Running”, “Untangling”… Idealan bend i album za ulepšavanje nekog dosadnog popodneva.

 

Ostavite komentar: