Šta muzičari slušaju: Snežana Popović (Vibrator u rikverc)

Vibrator-u-rikvercPevačica Snežana Popović, iz ženskog pank benda Vibrator u rikverc, za Balkanrock piše o albumima koji su ostavili trajan utisak na nju.

Skunk Anansie – Paranoid & Sunburnt (1995)

Skin u celoj ovoj prici igra neverovatnu ulogu. Svojom pojavom i imidžom totalno opravdava to što iznosi kroz svoje pesme. Ovaj album mi je najbolji od četiri koja su izdali jer mi je suroviji, jači i iskreniji. Možda zato što je prvi. Volim ovaj bend i album jer imaju jaku priču; snažnu socijalnu osvešćenost pokazuju kroz tekstove i kada uz sve to vidite Skin na sceni izgleda odlično upakovano. Izdvojila bih pesme „Intellectualize my blackness” i „I can dream” koje me uvek napune super energijom koju bih ja volela da pravim sa svojim bendom.

Pearl Jam – Ten (1991)

Album zaslužan za moju ljubav prema muzici i sazrevanje. Kroz svaku pesmu sam živela novi život i osećala strašnu vezanost za ovaj bend. U svakoj pesmi imate ono što vam treba. Od „Once” koja ti zvoni u ušima tri dana, preko „Black” koja je vrhunac lirike i emocija koje neko može da stvori, do „Release” koja te stvarno oslobodi. Sve na svom mestu, ni premalo ni previše. Ne postoji dan da ne poslušam barem jednu stvar za ovog albuma, vezuje me za moje muzičke početke, a i potajno tako prizivam njihov dolazak kod nas. Koncert koji se ne sme propustiti! Nisam ljubitelj bogova i ostalih čuda, ali mislim da Eddie Vedder može da se nazove pravim bogom na zemlji.

Tom Waits – Heartattack and vine (1980)

Kada dođem kući posle napornog dana, savršeno za soliranje. Tom sa svojim promuklim glasom ostane da me smiri. Nisam bila sigurna koji album tačno da izaberem jer je Waits jedna živa legenda, sa prepoznatljivim glasom koji budi jako čudne emocije. Sve to kad se upakuje sa klavirom i saksofonom dobije se i pomalo bezobrazna nota koja te natera da ostaneš i saslušaš do kraja. Uzmeš čašu vina, zapališ cigaricu i ploviš. U pesmi „On the Nickel” Tom savršeno prenosi svoju srcecepajuću priču, pa ko ne veruje nek pošlusa kako se to radi.

Radiohead – Ok, computer (1997)

Jedan kompletan bend, sa prepoznatljivim zvukom. Tom Yorke uspeva uvek da me zaseni svojom čudnom energijom od koje mi se plače i skače u isto vreme. Ovaj album izdvajam jer je bend ovde doživeo svoj totalni vrh. Uspeli su da povežu Milesa Davisa, PJ Harvey i Beatles-e kao i elektroniku i naprave haos melodije koje su na prvo slušanje čudne, a onda se skroz navučeš. „Climb up the walls“ pesma nastala u vreme kada je York radio u duževnoj bolnici, „Lucky“ pesma inspirisana desavanjima u Bosni i „No supprises“ kako i sam Tom objasnjava : „Glavni lik priče je neko ko se jako trudi da ostane pribran ali ne uspeva“, sve vam to govori o tome koliko je svega uloženo u album i koje tematike ga prožimaju. Ne može da vas ostavi ravnodusnim, svakako.

Ostavite komentar: