Šta muzičari slušaju – Scott Noben (Battleme)

Scott Noben je trenutno bubnjar u portlanskom rok bendu Battleme. Tokom prethodne dve decenije svirao je sa raznim bendovima širom Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, pokrivajući tako različite žanrove, od panka do džeza, kantri do srednjovekovne muzike. Njegova diskografija uključuje albume bendova poput Resist (hardcore punk), Feitel (medieval rock), i The Needs (country rock). Od najskorijih radova izdvaja se novi album benda Battleme, kao i debi album sastava The Rosenbalms (još neobjavljen). Publika u Srbiji najbolje ga prepoznaje po nedavnoj turneji sa bendom Battleme, gde je pokazao zavidnu energiju, sjajnu komunikaciju sa fanovima, kao i fantastično ponašanje na sceni. Dok sa nestrpljem čekamo da se nađemo na mapi sledeće turneje Battleme-ja, možemo da uživamo u Scottovom izboru albuma (i pesama) koji su najviše uticali na to kakav je muzičar i čovek danas.

1.WAR – Why Can’t We Be Friends (1975)

Moja majka je imala sjajnu kolekciju ploča kada sam odrastao. Ovo je bio album koji me je najviše fascinirao kada sam prevrtao po njenoj kolekciji. Čuo sam  “Low Rider” na radiju dok sam se vozio sa mamom u našem 1973 Chevrolet Monte Carlo-u. Tada sam verovatno imao šest godina i oduševilo me je što postoji čitav jedan album iza te jedne pesme koju sam čuo na radiju. Obožavao sam naslovnu stranu albuma, zagledao bih se u nju i zamišljao bih to lice kako svira svaki instrument. Mamine funk i R’n’B ploče su takođe bile fantastično otkriće. Osećao sam se kao da pronalazim nešto što ne bi trebalo. Sve perkusije u delovima sa bubnjevima bi me izluđivale. Trudio bih se da shvatim šta proizvodi ovaj ili onaj zvuk i kako jedna osoba može da svira sve to u isto vreme. Ispostavilo se da je ipak bilo u pitanju više osoba… hej, imao sam šest godina.

2.SUBHUMANS – 29:29 Split Vision (1986)

Bila je 1993. godina kada sam sa porodicom otputovao u Sijetl. Slušao sam gotovo isključivo Nirvanin “Nevermind” album od kada je objavljen, tako da sam bio prilično uzbuđen. Nagovorio sam mamu da krenemo ulicom za koju sam mislio da vodi do kuće Davea Grohla. Iako ulica nije vodila tamo gde sam zamišljao da hoće, dovela me je do prodavnice ploča. Izabrao sam ovaj album iz korpe sa korišćenim pločama samo na osnovu imena benda i toga kako su izgledali na fotografiji. Reći da ti je nešto promenilo život se često shvata olako, ali po mom mišljenju ovo je bilo upravo to za mene. Bio je to moj prvi pravi uvid u punk-rock. Album je imao opipljivu poruku, a muzička izvođenja bila su emocionalna i obuzimajuća. Mogu da pratim moju upotrebu krešenda sve do prvog puta kada sam čuo “Think for Yourself”.

3.MOBY – Feeling so Real (1995)

Kada sam imao 15 godina, čuo sam ovu pesmu na snimljenoj kaseti zajedno sa gomilom hardcore bendova, kao što su  Gorilla Biscuits, Minor Threat, Bad Brains, itd. Kada bi ova pesma naišla počeo bih da plačem suze radosti i prevazilaženja. Tek sam počinjao da se zapravo nosim sa samoubistvom mog oca i ova pesma mi je pomogla da sakupim sav bes koji sam unosio u moje sviranje i spojim ga sa kompletnim osećajem radosti koji mi muzika pruža.

4.Straighten Up and Fly Right – Various Artists (1943)

Jednog dana kada sam išao u srednju školu, moj prijatelj Dan nam je doneo LSD. Nikad ga pre nisam uzimao, i odlučio sam da uzmem na pauzi za ručak pre probe za jazz hor. Ušao sam u prostoriju gde su se probe održavale, seo za bubnjeve i istog trenutka zaboravio sve. Bilo je predivno. Tada sam tek svirao nekoliko godina i nisam još bio u pravom bendu. Ovo je bilo prvi put da sam iskusio da zapravo sviram bez razmišljanja o tome kako bi trebalo da sviram. Bio sam deo celine. Vodio sam bend, ali i držao se u pozadini u isto vreme. Proba se završila, naizgled odmah nakon što je počela, i svi u horu su skandirali i aplaudirali. Vratio sam se u stvarnost na kratko da bih shvatio da kliču jer smo upravo odsvirali bez greške kompoziciju za veliki jazz hor. To je bilo prvi put da smo to uspeli. Koliko sam se ja sećao, upravo smo završili sa sviranjem “Fly Right”. Direktor hora me je zamolio da ostanem posle časa i zahvalio mi se na dodatnom vremenu koje sam proveo vežbajući i proučavajući note. Klimnuo sam sa razumevanjem i izašao napolje mirno koliko god je mogao neko čiji je mozak bio u potpunom haosu.

5.Somewhere Over the Rainbow (1939)

Dolazim iz porodice muzičara. Moj brat, sestra i ja i dan danas sviramo zajedno. Laura bi pevala ovu pesmu i svi bismo “otputovali” u najdivnije mesto puno ljubavi. Ova pesma mi prođe kroz glavu bar jednom pre svake svirke. Vraća me porodici, bez obzira da li je reč o onima sa kojima sam u krvnom srodstvu, moja tri najbolja prijatelja u Battleme-ju ili mojoj ženi i naša dva psa kod kuće. Uvek me podseća zašto uopšte sviram.

Ostavite komentar: