Šta muzičari slušaju: Sava Živanović (Marica, School Bus, Centurion)

foto: Aleksa Vučković

Mladi basista Sava Živanović, basista bendova Marica, School Bus i Centurion, bavi se muzikom od 2010. godine, a par godina kasnije upisao je srednju muzičku školu Stanković i bio na jazz odseku za bass gitaru. Inspiraciju da stvara uglavnom je pronašao u muzičkom izrazu basista kao što su: Marcus Miller, Janek Gwizdala, Michael League…

O svom izboru za rubriku “Šta muzičari slušaju” Sava obrazlaže: “Tokom godina moj muzički ukus se menjao, kao i moj način sviranja. Danas ne mogu reći da me interesuje jedan žanr muzike, ali najviše slušam fusion. Sviram u više bendova i svaki od njih je drugačijeg karaktera. Volim da dodam lični pečat u svakom izvođenju. Takođe, smatram da je improvizacija jako bitan faktor svakog muzičara. S obzirom na to da moram da izdvojim nekoliko albuma, izdvojio bih ovih šest koji mi se trenutno nalaze na playlisti.”

David Maxim Micić – Bilo 3.0 (2013)

Ovo je, ako se ne varam, prvi zvanični full album koji je izbacio David Maxim Micić i smatram da je to delo promenilo moj pogled na komponovanje i muziku. Jako talentovani mladi muzičar/kompozitor iz Beograda, koji je jako cenjen na svetskoj sceni Prog/Djent-a. Naveo bih svaki EP, Album koji je on napisao i isproducirao ali BILO serijal me je toliko inspirisao, cak i BILO 1.0 koji sam cuo 2012., “mind blown”. Na albumu gostuju razna imena sa domaće i svetske scene kao sto su Vasil Hadzimanov, Vladimir Lalić (Organised Chaos), Larissa Tereščenko, Jeff Loomis (Nevermore, Arch Enemy), Per Nilsson (Scar Symmetry)… I pun je iznenađenja. Preporučujem svakom ljubitelju Prog/Atmospheric metala.

Snarky Puppy – Live DVD “We Like It Here” (2014)

Nešto sasvim drugačije, jazz/fusion bend iz Teksasa koji je dobio 2016. godine “Grammy” za najbolji savremeni instrumentalni album. Na čelu sa basistom Michael Leagueom ovaj live iz naslova ima poseban vibe. Ceo aranžman je savršen kao i usputne improvizacije svakog muzičara ponaosob. Mladi klavijaturista Cory Henry dolazi do posebnog izražaja na ovom liveu. Zašto baš live, a ne album? Zato što se energija ove live svirke mora doživeti jer su muzičari odradili odličan posao da je prenesu i da zvuči još bolje nego na albumu. Mene su bukvalno oduvali kada sam ih slušao 2016. na Malta Jazz Festivalu. Jedan od najboljih koncerata, definitivno.

CHON – Newborn Sun EP (2013)

Američki instrumentalni progressive/math rock kvartet iz San Dijega koji me je oduševio kada sam čuo “Audiotree Live in Austin 2015”. Jako zahtevne kompozicije za svaki instrument ponaosob. Kod gitara se tu i tamo nadje neki unis u pesmama, uglavnom jedna prati akordacijom ili svira neki drugi interval, dok bass i bubanj sviraju odličan groove u pozadini. Svakako se čuju u ovom bendu razni uticaji jazza, metala i math-rocka, što posebno volim da čujem, “čudnih” time signaturea. Njihova muzika biće zanimljivija muzičarima koji vole da analiziraju to što slušaju. Nešto slično gospodinu PLINI Roessler Holgateu.

Sithu Aye – Invent The Universe (2013)

Ovo je solo projekat modernog gitariste iz Škotske, jako dobar “prog” instrumentalni album.
Moderna svirka koja dosta podseća na Davidovu svirku, čak i neki etno delić nađe svoje mesto što je jako zanimljivo. Dosta uticaja djenta, fusiona pa čak i elektronike u određenim delovima. Jako inspirativan album, volim da čujem bendove koji ne forsiraju 4/4 u svojim pesmama kao velika većina.

Hiatus Kaiyote – Choose Your Weapon (2015)

Još jedan kvartet u kom uživam već neko vreme, ovaj put neo-soul, R&B ekipa iz Australije na čelu sa pevačicom Naomi Saalfield koja takođe svira gitaru u ovom bendu. Album koji te jednostavno tera da mrdaš u ritmu kada ga pustiš. Odlični aranžmani benda i jako talentovana ekipa muzičara.
Totalno drugačija vrsta svirke od ovih prethodnih albuma koje sam spomenuo. Vokalne sposobnosti Naomi su objasnile neke stvari na ovom albumu, a ritam sekcija je priča za sebe. Previše groovea! Pardon, groove i previše ne idu u istoj rečenici, nikad dosta groovea. :) Ne mogu izdvojiti hit sa ovog albuma baš zato što svaka pesma ima neki poseban vibe. Svako ko voli jazzy, R&B treba da posluša ovo remek delo.

Periphery – Periphery II: This Time It’s Personal (2012)

Misha, Nolly, Mark, Jake, Spencer i Matt. Verujem da je većina muzičara čula za njih i da ne treba razglabati ko su. Jedan od najboljih Djent albuma izbačenih po mom mišljenju. Odlična produkcija, impresivna svirka, odlične pesme, hit do hita. Zanimljivo je da na albumu gostuju Guthrie Govan (The Aristocrats), John Petrucci (Dream Theater), Wes Hauch (The Faceless)… Na ovom albumu se takođe nalazi i obrada pesme Slipknota “The Heretic Anthem”. Jednostavno, kada Adam “Nolly” GetGood umeša svoje prste u produkciju zajedno sa Mansoorom, to mora biti bezobrazno dobro.
Misha “Bulb” Mansoor je savršeno odradio atmosferične delove na klaviru koji leže odlično u pesmama. Bend koji je vodeći u svom pravcu i koji je po mom mišljenju pomerio standarde u metalu.

Save

Ostavite komentar: