Šta muzičari slušaju: Predrag Bojović Fefe (Samostalni Referenti)

Samostalni referentiKultni beogradski ska bend Samostalni Referenti u petak, 5. februara, u Domu omladine velikim koncertom proslavio je 20 godina postojanja benda, a frontmen grupe – Predrag Bojović Fefe otkrio nam je koji albumi su ostvarili najveći uticaj na njega i šta najradije sluša.

The Clash – Sandinista! (1980)

Vladaju oprečna mišljenja o ovom albumu. Neki ga smatraju najlošijim albumom benda The Clash, dok ga drugi smatraju remek delom. Ja spadam u ove druge. Mislim da je na ovom albumu izražena sva genijalnost benda. Miks mnogih žanrova, izleti u rep, dub, gospel. Punk i reggae su naravno prisutni na ovom albumu, ali ne dominiraju. Muzika je mnogo “smirenija” u odnosu na prethodna njihova izdanja. “London Calling”, album pre “Sandiniste”, sigurno je najbolji album The Clasha, ali su upravo na “Sandinisti” Strummer, Jones, Headon pa čak i Simonon, koga mnogi smatraju najslabijom karikom benda, pokazali koliko su kvalitetni muzičari. Ovo je jedan od albuma koji ne ulazi u uši na prvo slušanje, već mu se mora posvetiti apsolutna pažnja da bi se mogao razumeti.

Madness – One Step Beyond… (1979)

Postoji mnogo bendova koji sviraju ska, ali ne postoji bend kao što je Madness. U stvari, Madness i nisu klasičan ska bend. Cirkusantska muzika, kako je neki nazivaju… ali ovo je za mene neki mračni cirkus – freak show. Takva je atmosfera u mnogim pesmama. Veoma čudan klavir i egzibicije na saksofonu. Sa druge strane, postoje i pesme koje jednostavno ne mogu da te zadrže u mestu. Treba poslušati pesme “One step beyond”, “Tarzan nuts”, “The Prince”… doduše, samo za one sa jakom kičmom… plesanje uz njihove pesme samo na sopstvenu odgovornost.

The Adverts – Crossing the red sea (with the Adverts) (1978)

Sirova energija i dokaz da nije potrebno da budeš neki poseban muzičar da bi napravio genijalan album. Za mene, jedan od tri najbolja albuma iz rane ere punk muzike. Veoma jednostavna muzika, bes mladih ljudi, odlični tekstovi. Bend koji nije dugo trajao, ali je iza sebe ostavio pesme koje me i dalje, kada već odavno nisam klinac, rade kao pre 20 godina. Za klince koji se tek upoznaju sa punk muzikom ovo je nešto kao obavezna lektira.

Mano Negra – Puta’s Fever (1989)

Dva benda koja su definisala moj muzički ukus su The Clash i Mano Negra. Teško mi je da izaberem bilo koji od albuma iz njihove diskografije, ali je “Puta’s Fever” možda samo za nijansu bolji od ostalih. Muzički, nešto kao Sandinista… papazjanija, ali savršene recepture. Svega ima u dovoljnim količinama, a ničega previše. Tekstovi na španskom, engleskom, francuskom, arapskom… multikulturalnost u bendu gde je svako doneo najbolje iz svojih korena. Nabijeno energijom. “King Kong Five”, “Mala Vida”, “Sidi h Bibi”… vanvremenske pesme. Na albumu se čuje ska, reggae, dub, punk, rock n roll…

Miles Davis – Sketches of Spain (1960)

Remek delo moderne muzike jednog od najvećih muzičara u istoriji. Totalno vanvremenski album. Omiljeni album za opuštanje… zatvoriš oči i muzika ti jednostavno preplavi celo telo. Nemoguće rečima opisati genijalnost koja izlazi iz svake odsvirane note… Miles je jednostavno neprevaziđen.

Grupa JNA – Crno-beli randevu (2014)

Punk i fudbal su uvek išli zajedno, a i uvek je dobro nervirati romike u mom bendu (smeh). P P P i P.

Ostavite komentar: