Šta muzičari slušaju: Petar Novaković (Blankfile)

Glavni čovek koncertne organizacije Means To Amend i frontmen beogradskog sastava Blankfile Petar Novaković odvojio je malo svog slobodnog vremena i sa čitaocima našeg sajta podelio njemu značajne albume.  

NOFX – Heavy Petting Zoo (1996)

Za ovaj album sam čuo tek tri godine nakon njegovog izdanja, ali kako je u Beogradu bilo moguće u to vreme doći do ovakvih izdanja jedino na tezgama ispred SKC-a, ovo odloženo saznanje je i jedno od najažurnijih kad se pogleda u čemu smo sve kaskali i kaskamo za ostatkom (normalnog) sveta. Meni je jako bitno ne samo zato što je jedno od najznačajnjih melodik pank izdanja, pa ni zbog autentičnosti neponovljivog Debelog Majka, već isključivo zbog toga što je ovo izdanje dokaz kako dostaviti utemeljene pank muzičke forme na potpuno nov način, kako potpuno iskočiti iz kalupa, a opet ispoštovati neke osnove. Od tad sam i sam počeo da se vodim tom tezom, koja je odredila mnoge kreacije u BF. Ako bih birao muzički element po kom ću ih pamtiti, to su vokalne terce i gitarske oktave, oni su to doktorirali.

BLINK 182 – Take Off Your Pants And Jacket (2001)

Blink je bend radosti, što se mene tiče. Pogodio me je taman u periodu godina srednje škole, kada sam vozio roške, tek naslućivao „velike“ probleme sveta, ali mi je i dalje bitnije bilo da napravimo pool party, cirkamo ispred dragstora, čekamo leto i isto provedemo ni u čemu sem zabavi. Neko bi zaključio da je klinac u Srbiji u to vreme živeo baš bezbrižno. Ne, naprotiv…samo smo imali odlične mehanizme odbrane. Meni je Blink 182 bio jedan od. Album TOYPAJ je poslednji i najbolji na kom smo se Blink i ja družili. Trevis je pokazao zašto je najautentičniji bubnjar sadašnjice, Mark i Tom su na ovom albumu dostigli svoj kompozitorski vrhunac.

STRUNG OUT – Live In a Dive (2009)

Kao već ogrezli melo-hardkor-panker, otkrivam Strung Out. Ovaj bend je imao neverovatan uticaj na moje „stvaralaštvo“ u tokom celog perioda dvehiljaditih. Baš sam bio navučen (strung out). Sa post pubertetskim godinama moja duša je htela u mrak, ali opet da sačuva nešto melodike, uz pomeranje granica muzičkog kvaliteta i SO je bio taj b(l)end. Džejson me je rasturao sa tekstovima na svakom albumu, Rob i Džejk kao da su mi čitali misli. Sve što bih ja sa, do tad znanim, pank-rokom unapredio oni su radili. Izmetalizirali su taj pank, kako valja. E, ovo je bend sa kojim sam stao ponosno na „crtu“ u svakoj muzičkoj diskusiji. Svi studijski albumi su imali svoje momente, tako da bih umesto jednog od tih, izdvojio njihov live album, gde su odsvirali hitove sa svih studijskih albuma i to na virtuozan način. Mnoge „žive“ verzije, poput Matchbook, su mi dan danas draže od studijskih.

ACHITECTS – Daybreaker (2012)

Ovaj bend nisam zavoleo na prvo slušanje. Ali je nakon nekog desetog postao moje obavezno. I to baš na ovom albumu i sa pesmama kao što su Devil’s Island i These colors don’t run. Ovo je ujedno i jedan od najtvrđih bendova u mojoj plejlisti. Zato mi je i trebalo malo…a kad sam jednom shvatio koliko Sem i ekipa rade jedinstvenu stvar, nisam želeo da ispustim nijedan sledeći korak koji su napravili. Dobili su me na melodičnim refrenima, koji su se nadovezivali na brutalne strofe, što su upravo i sami uveli kao praksu na Daybreaker albumu. Prodali su mi svet brejkdauna i drop štima. Vremenom su se i oni menjali, i to u pravom smeru, preživeli su neke najvažnije životne stvari kroz opus benda, pa sam veoma radostan što su danas jedan od najuticajnijih modernih metal bendova. Izvinite, moram da naglasim modernih i to u afirmativnom smislu. Da me sad neki klinac povuče za rukav i pita za metal preporuku, ne, ne bih mu preporučio bendove sa crnih majica koje se prodaju u Feliksu, preporučio bih im Architects.

WHILE SHE SLEEPS – This Is The Six (2012)

Ovaj bend je uz Architects, po meni, obeležio UK talas tvrde muzike u poslednjih 5 godina. A taj UK talas je poput cunamija obrisao iz top 10 moje liste, do tad neprikosnovene bendove sa američkog tla. Sirov pristup, sa dosta atmosferičnih sekcija i produkcija brutalnih deonica bez kompresije je ono što je kod WSS osnovna karakteristika. Iako sam ih upoznao sa singlom Crows sa prethodnog, sa This Is The Six albumom su i definitivno postali jedan od omiljenih bendova sa moje plejliste. Taj album sa preslušao ne znam ni ja koliko puta…I naučio (čitaj: pokrao) dosta saznanja o muzici ovog žanra. Iako su i oni na samoj granici metala i hardkora, etika koju furaju i vokalni aranžmani ih čine najhardkorskijim metal bendom aktuelne muzičke scene. Mnogo volim ovaj bend.

BRING ME THE HORIZON – That’s The Spirit (2015)

Za kraj, izdvajam i nešto veoma aktuelno. Možda ne najznačajnije izdanje u mojoj plejlisti od kad slušam ovu muziku, ali svakako najautentičnije i najsmelije od te plejade modernih bendova koje sam čuo u poslednjih par godina. Opet ta UK scena, da. Nisam pravi fan benda, jer da jesam trebalo bi da napišem da su ovim izdanjem definitivno izdali onaj „pravi“ BMTH sa prvih albuma. Međutim, ako objektivno pogledamo opus ovog benda, ovo je bio bend koji je rastao sa vremenom u kom se nalazi. Cenim kad bend opipa puls aktuelnih formi i u takve spakuje iskrenog sebe. BMTH to radi na savršen način. Inače, ne volim bendove od „jedne pesme“ koji imaju deset izdanja na kojima je drugačija samo naslovna albuma, njih brzo arhiviram…pa i ako se uželim vraćanja u prošlost, tu su moći interneta, a za sve ostalo, volim da živim u sadašnjici, jer samo tako i mogu da se borim za bolje sutra. Donseite mi horizont!

Ostavite komentar: