Šta muzičari slušaju: Oliver Popovski (Neprijatelj Prelazi Zeku)

Oliver Popovski, gitarista novosadskog benda Neprijatelj Prelazi Zeku, za čitaoce portala Balkanrock govorio je o svojim omiljenim muzičkim izdanjima.

The Adicts – Songs of Praise (1981)

Prvi album britanskog punk benda Adicts. Na playlisti se nalazi još od vremena srednje škole. Šest meseci mi je trebalo da dođem do njega. Prvi put sam čuo “Viva la Revolution” na Punk Off-u i onda je krenulo traganje sve dok nije nađen od drugara drugov drugar koji ima druga koji ima taj album. Sirovo, jednostavno, melodično. Bend koji je ostao dosledan počecima, uvek u nekoj drugoj ligi sa gomilom hitova iza sebe. Nebitno koji albuma Adicts-a, zauvek su na playlisti, ali ovaj je bio prvi i najduže je tražen.

Peter & Test Tube Babies The Loud Blaring Punk Rock Album (1984)

Album sklepan i izmikasan za neka dva dana od pesama P.&T.T.B-a koje nisu ušle na prva dva albuma i pesama benda Walnut and The Wankers. Neverovatna buka, loša produkcija, gomila grešaka u sviranju. Rezultat dva dana alkoholizma. Presnimavan sa kasete na kasetu stotinama puta, kopija koju sam imao je bila toliko lošeg zvuka da se osim buke gotovo ništa nije dalo razaznati. Sve u svemu totalno savršen album. Definitivno Piteri imaju boljih albuma, većih hitova ali ovaj me je naučio da baš i ne moraš znati da sviraš gitaru da bi uživao praveći i svirajući svoju muziku.

Blitz Babies – Thought Spawn (1996)

Australijski bend koji definitivno ima više fanova u Srbiji i album koji me je unazadio kao “muzičara”. Umalo i gotovo nepovratno. Ženski vokal i ritam gitara koja je sve na albumu. Premelodične i za punk prekomplikovane deonice ritam gitare koje nisu dopustile ostatku benda ništa osim da pokušaju svirati isto to. Bar jedno 10 godina mi je trebalo da prestanem praviti slične pesme. Fantastičan i brz album, predivni refreni koje ne mogu da prestanem da slušam ni dan danas.

Against Me! – Against Me! Is Reinventing Axl Rose (2002)

Prvi album benda Against Me! Dok još pevač Thomas James Gabel nije postao pevačica Laura Jane Grace. Folk punk, fantastični tekstovi, socijala i problemi. I dalje jednostavno i prljavo ali potpuno drugačije od onoga što sam u to vreme slušao. Ono što me je definitivno kupilo i zašto i dan danas stalno slušam ovaj album je količina energije i iskrenosti koji nosi sa sobom.

Sonic Boom Six – The Ruff Guide to Genre Terrorism (2006)

Opet prvi album benda. Petorka iz Mančestera koja je uspela da izmeša punk, ska, hip hop, dubstep, metal… Prilično sve što im je palo na pamet i što je najvažnije da to zvuči podjednako dobro i na albumu i uživo. Klasično pravljenje pesme. Žestok uvod, pa malo ska/dubstep strofa na koju se repuje i onda horski punk refren, ali toliko žanrovski izmešano, neverovatni bridge-evi i dizanje za poslednji refren, konstantno menjanje ritmova i vokala, da ni 11 godina kasnije nije dosadio.

Volbeat – Rock the Rebel / Metal the Devil (2007)

Volbeat. Otprilike kad bi u podrum zatvorili Džonija Keša, Misfitse, Elvisa i Metaliku. Drugi album benda gde je Metalika bila već toliko pijana da konstantno povraća i ne smara kao i inače. Sirovo, prljavo, produkcijski taman kako treba. Metala taman toliko da zlo curi sa svih strana i pretvori se u fantastične punk/rockabilly refrene za stadionsko pevanje.

Misfits – American Psycho (1997)

Lektira. Sedamnaest hitova toliko jednostavnih da te je sramota slušati, a ni jedan ne možeš da prestaneš da pevaš, a ni da napraviš sličan. Prvi album bez Danziga ili bolje rečeno sa Michaleom Gravesom na vokalu. Produciran od čoveka koji je radio Ramonse. Stvarno ne znam šta više da napišem osim da je, prema mom mišljenju, nešto najbolje što su Misfitsi ikad uradili.

Ostavite komentar: