Šta muzičari slušaju: Nikola Pacek-Vetnić (Svarun)

Svarun
Svarun je trenutno u procesu pripreme novog izdanja za 2014. godinu i dok čekamo prva zvučna obeležja novog albuma, razgovarali smo sa alfom (ne lik iz serije – prim. aut.) i omegom sastava, kompozitorom Nikolom Pacek-Vetnićem o izdanjima koja su mu ponajviše zaokupila sinapse.

KYPCK – Ниже (2011)

KYPCK, finska doom metal skupina koja peva na ruskom jeziku, jedini su pripadnici ovog žanra koji su me ikada privukli do te mere da studiozno odslušam sav njihov do sada izdat materijal. Muziku KYPCKa ne može niko bolje opisati od njih samih, a oni za istu kažu da je “like a massive, endless wave, something that is crushing yet calm”. Pored albuma “Черно” (2008) i “Ниже” (2011), upravo slušam i sveži i (za sada) fenomenalni “Имена на стене” (2014).

Timotheos – Arrakis: Music Inspired by Frank Herbert’s Dune (2012)

Prečešljavajući net u potrazi za što više informacija vezanih za kultni serijal Franka Herberta došao sam i do ovog zanimljivog ostvarenja. Nisam siguran kakav bi utisak ono ostavilo na nekoga ko nije, makar u mislima, proveo značajan deo života na pesku Dine, ali zvučne slike prostornih i vremenskih kutaka te vaseljene koje je dao autor u meni rezoniraju priličnom jačinom. Izdvojio bih trackove “Onn”, “Kralizec” i “The Ghola Speaks”.

Fejd – Nagelfar (2013)

Fejd je skupina kojom rukovode braća Patrik i Niklas Rimmerfors a koja je do sada potpisala tri kvalitetna studijska albuma izuzetno kvalitetnog i prepoznatljivog zvuka. O čemu se ovde radi? Sa instrumentalnog stanovišta Fejd čine bubnjevi, bas gitara, klavijature, nyckelharpa, bouzuki i glasovi, podržani od strane mnoštva pomoćnih instrumenata kojima se bavi Patrik, a koji svi zajedno daju zvuk jednakog intenziteta kao i bilo koji rock bend klasičnog sastava, sa tim neobičnim obrtom da je ovde zvuk pretežno akustičan i samim tim veoma svež i egzotičan. Pored albuma “Nagelfar” (2013) obavezno štivo je i “Storm” (2009).

Sons of Aurelius – Sons of Aurelius (2009)

Pored skupina Arsis, The Bridal Procession i još nekih, Sons of Aurelius je ulov mog poslednjeg ribarenja po tech death vodama. Jasan zvuk i tehnički zahtevna brza svirka, kvalitetan snimak i izuzetno zanimljiv materijal u mojim očima ovaj materijal svrstava u rang velikana žanra poput skupina Necrophagist, Obscura, The Spawn of Possesssion i dr.

General Two – Drva i kurve (2012)

Veliki mag hip-hop scene u Bosni i Hercegovini i šire, General Two ovim albumom redefiniše svoja estetska načela i sigurnim trzajem iz kuka zadaje smrtonosni udarac svim umišljenim veličinama koje već godinama pokušavaju da omalovaže njegov trud i dostignuća. Čovek zna šta hoće, živi svoj san i stvara svoju umetnost – to je nešto u čemu bismo svi mogli da se pronađemo, a on čovek čiji bismo primer svi mogli da sledimo.

Za kraj bih dodao i neobični biser balkanskog NSBM stvaralaštva koji se odaziva na ime Shiptarian Darkness i skladbe poput “Kosovarian Hyperborea”, “Skanderbeg’s Attack On The Bastard Macedonian Race”, itd.

Ostavite komentar: