Šta muzičari slušaju: Nikola Kostić (Dawn of Creation, Deeper Down)

Nikola KosticNikola Kostić je, nakon još jednog odličnog nastupa sa svojim bendom Dawn of Creation na Humanitarnom koncertu za Srđana u Nišu, dobio veoma pozitivne komentare za svoj autorski rad. Mastermind techical-death metal sastava Dawn of Creation i gitarista black metal benda Deeper Down, je za čitaoce Balkanrocka naveo albume koji su najviše uticali na njegov muzički razvoj.

Decapitated – Organic Halucinosis (2006)

Šta mogu da kažem o ovom albumu a da to ne potraje? Po mišljenju mnogih, a i po mom, najbolji Decapitated album ikada! Album koji me je oduvao pri prvom slušanju! Voggova dominacija na gitari je neprikosnovena, kako u rifovskim tako i u solo deonicama. Martin na bass gitari dodaje dodatni “boost” i atmosferu albumu. Takvog basistu Decapitated više nikada neće imati, jer je i na live nastupima Martin tako savršeno radio svoj posao i dobro popunjavao apsolutno sve, da je druga gitara u Decapitated bila potpuna besmislica. Vitek svojim umećem na bubnjevima zadaje domaće zadatke mnogima, pogotovo na numeri Day 69, a Covan ima takve vokale da se naježiš! Ovaj album se po meni izdvaja i zbog toga što je ovo technical death metal album unikatnog stila, kakav je samo Decapitated imao, jer mnogi drugi bendovi istog žanra za matricu uzimaju bendove poput Death, dok na ovom primeru to nije slučaj. Produkcija je kristalno jasna a ujedno omogućuje da bend na ovom remek delu zvuči krajnje brutalno! Nažalost, nakon ovog odličnog albuma desiće se nešto jako loše što će itekako uticati na bend. Martin napušta bend. Bend je nakon toga zadesila tragedija, gde je Vitek nastradao u saobraćajnoj nesreći a Covan je nakon preživljene kome danas u invalidskim kolicima. Prepun sam utisaka što se ovog albuma tiče jer ima zaista specijalno mesto u mom srcu. Uticao je na mene, kako muzički, tako i na moj život generalno. Ovaj album je obavezno gradivo za svakog fana death metala.

Hypocrisy – Abducted (1996)

Ako mene pitate, Hypocrisy je najbolji bend na svetu ikada. Što se tiče ovog njihovog izdanja iz 1996. zajedno sa gore pomenutim (Organic Halucinosis) su albumi koji su najveći muzički uticaji u svemu što sam do sada uradio na muzičkom polju. Po mom mišljenju, ono što je ovaj album za Hypocrisy to je “Black” album za Metallicu. Album koji je definisao zvuk benda Hypocrisy od tog trenutka pa nadalje. Melodic death metal na svojstven način kakav samo Hypocrisy može da stvori i ništa nalik “Göteborg” death metal školi. Produkcija je glasna, oštra i jasna, prepunjena raznoraznim efektima i klavijaturskim deonicama koje doprinose atmosferi po kojoj je Hypocrisy itekako poznat. Tagtgrenove vokalne sposobnosti su nadljudske, pogotovo scream deonice, i čisto sumnjam da će se u skorije vreme neko pojaviti u death metalu ko će imati takav scream kao gospodin Tagtgren. Na albumu se uglavnom mogu čuti pesme srednjeg tempa “Roswell 47”, “The Arrival Of The Demons pt. 2”, “Paradox” do ultra brzih kao sto je “Killing Art” pa čak i balade sa clean vokalima “Slippin’ Away”, “Drained”. Da ne dužim previše, svako ko je preslušao ovaj album zna o čemu pričam. Ovaj album, kao i prethodni koji sam naveo spadaju u obavezno gradivo.

Vader – The Beast (2004)

Još jedan poljski bend koji moram da navedem iz razloga zato što je ovaj album moj prvi kontakt sa death metalom generalno. Ovaj album je naišao na dosta negativnih kritika pogotovo od true Vader fanova (ne znam iz kog razloga) pa i sam bend ga generalno slabo forsira na live nastupima. Što se mene tiče, ovo je jedan od boljih death metal albuma koje sam čuo. Prvenstveno mi se sviđa jer je bend malo više spustio tempo u poređenju sa albumom Litany. Pesme generalno imaju čak i nekakav rock’n’roll vajb, što se meni jako dopada, ali izgleda da se iz tog razloga ne sviđa ostalim true Vader fanovima. Produkcija je jasna i čista, pesme su uglavnom srednjeg tempa, jako dobro osmišljene i kao zarazne. Generalno, sve pesme mi se izuzetno dopadaju, ali bih izdvojio “Out of the Deep”, “The Sea Came in at Last” i “Dark Transmission”.

In Flames – Whoracle (1997)

Album koji je zajedno sa gore navedenim albumom benda Vader “The Beast” moj prvi kontakt sa death metalom. Pravi izvorni melodic death metal Made In Göteborg. Album prepun predobrih rifova i zaraznih melodičnih deonica, gde se jasno čuje veliki uticaj benda Iron Maiden, verovatno iz razloga što je Jesper Stromblad poneo malo više iskustva slušajući gospodu iz UK ali i svirajući u bendu Hammerfall. Produkcija je malo prljavija ali dovoljno jasna što, naravno, daje unikatni šmek. Pesme su raznolike, uglavnom dominiraju galopirajući ritmovi karakteristični za heavy metal ali i ritmovi karakteristični za Göteborg death metal, što se vidi u numeri “Food For the Gods”. Kada sam prvi put slušao ovaj album vilica mi je tresnula o pod, naročito kada sam čuo instrumental “Dialogue With The Stars” mada, generalno me je album oduvao na prvo slušanje. Pravi klasik.

Dire Straits – Brothers In Arms (1985)

Ovo genijalno izdanje se često nalazi na mojoj playlisti i to u skoro svakoj prilici. Jednostavno album za svaku priliku i apsolutno za svakoga. Svi znaju ko je Mark Knopfler i svi znaju o kakvom se muzičaru radi. Album kao da je i sama kompilacija jer su na njemu sve sami hitovi poput “So Far Away”, čuvene “Money For Nothing”, “Walk of Life”, “Your Latest Trick” i, po meni, najuticajnija “Brothers In Arms”. Većina kaže za gospodina Knopflera da pevački nije baš potkovan tj. da mu vokali nisu baš nešto. Možda to i jeste tačno, ali ni Toma Zdravković nije bio pevač izuzetne tehnike, ali sve što je radio je bilo unikatno da niko pre a ni posle njega to više nije uradio ni približno tome i jednostavno taj njegov stil pevanja se idealno uklapao uz njegovu muziku. Takav je slučaj i ovde. Jednostavno, bend Dire Straits, kao i ovo izdanje, ostavili su neizbrisiv trag u rock’n’roll istoriji.

Gojira – The Way Of All Flesh (2008)

Neverovatno unikatni rifovi, taping deonice na gitari koje ne možete da izbacite iz glave i bolesno škripanje gitara ili jednostavno rečeno Gojira. Ovaj bend ili jednostavno obožavate ili ne. Nema tu neke dileme. Ja ne mogu da makar jednom dnevno ne pustim ovaj bend! Svi njihovi albumi su fenomenalni, svaki na svoj način, ali prvi njihov album koji sam čuo je “The Way Of All Flesh”. Nemam šta da kažem, osim reči hvale. Produkcija sjajna, pesme još bolje. Čak sam i sa svojim bendom nekoliko puta izvodio numeru “Toxic Garbage Island”, pa samim tim mislim da nema potrebe više da govorim šta mislim o ovom albumu i o bendu Gojira generalno. Jednostavno izuzetno.

Korn – Untouchables (2002)

Pre nego što kažem bilo šta o ovom albumu, želim da napomenem da imam previše omiljenih albuma u svom životu ali trenutno navedeni na ovom spisku su albumi koji imaju posebno značenje u mom životu ili ih u zadnje vreme najviše slušam. Na moju veliku žalost, neke sam morao da izostavim. A sada je na redu bend koji me je prvi uveo u metal univerzum. Bio sam klinac i sećam se da sam u CD shopu kupio ovaj album i odleteo kući kako bih ga slušao. Najbrutalniji i najmračniji a po mom mišljenju i najbolji Korn album ikada! Jako čudna produkcija kakvu sam jedino čuo na ovom albumu i nigde više. Pesme su uglavnom teške, što zbog teškog zvuka gitara što zbog Davisovih vokala i tekstova. Favoriti sa ovog albuma: “Hollow Life”, “Thoughtless” i “Alone I Break”. Jednostavno album koji i dalje toliko slušam i tako će ostati jer je obeležio jako bitan period mog života.

Save

Ostavite komentar: