Šta muzičari slušaju: Nikol Ćaćić (NLV)

Pred kraj 2016. godine, pulski sastav NLV objavio je dugoočekivani debitantski album. Pohvale su stigle sa svih strana, kako od stručne javnosti, tako i od publike. Početak ove godine prolazi im u promociji ovog dugosvirajućeg izdanja, zatrpani su intervjuima, a održali su i veoma uspešan koncert u zagrebačkoj Tvornici kulture, kada su i zvanično predstavili “NLV”. U čitavoj gomili obaveza, što poslovnih, što privatnih, članica benda Nikol Ćaćić uspela je da nađe vremena kako bi za čitaoce portala Balkanrock otkrila koji su to albumi ostavili snažan uticaj na nju.

Akua Naru – The Journey Aflame (2011)

Kako je moja sestra starija od mene sedam godina, uvek sam kao mala slušala sve što ona sluša i u to vreme je to bio hip-hop i r’n’b iz 2000-ih. Moja ljubav prema takvoj muzici je naravno ostala duboko zakopana u meni, iako sam je stavila na marginu svojih muzičkih preferencija. “The Journey Aflame” je album koji nekako skuplja moje detinjstvo u jedno izdanje. Podseća me na moje tajne strasti u koje se, verujem, ne mogu preterano dobro uklopiti, ali u njima mogu itekako uživati. Ko god voli dobar hip-hop bi trebalo, po meni, poslušati i Akua Naru, snažnu i prekrasnu ženu.

Anais Mitchell – Young Man in America (2012)

Ovaj album mi se utisnuo među žile i svaki put kad ga slušam stvarno imam osećaj da mi poremeti celi krvotok. Neverovatno mi je kako pesme mogu zvučati toliko jednostavno i fluentno, a biti toliko slojevite. Priče koje Anais priča u ovim pesmama su toliko svakodnevne, prožete veseljem i tugom svakoga dana u životu. Obožavam ovaj album jer zaista oslikava život od rođenja do smrti. Daje ti mogućnost da se malo bojiš smrti jer je uvek prisutna, ali ti ujedno daje prostor da jednostavno prihvatiš tu činjenicu i obgrliš je. Zavoliš je nekako.

Bosnian Rainbows – Bosnian Rainbows (2013)

Nikad neću zaboraviti kada sam 2013. prvi put čula za ovaj bend jer sam ih videla na line upu Terraneo festivala te godine. Nisam imala pojma šta je to, ali sam odlučila da moram pogledati jer ima predobro ime (volim Bosnu, a pogotovo duge :D). Eto, sve što ću reći jeste da mi je to bio najdraži koncert na tom festivalu. I njega se jedinog sećam. Ovaj album je odličan po meni, a live je još bolji!

Fiona Apple – Extraordinary Machine (2005)

Obožavam ovaj album i ovu ženu. Stalno se vračam na njega jer je minimalistički, a nema mu kraja. Njeni tekstovi me zaista fasciniraju jer me svaki put iznenade, bez obzira koliko puta poslušam pesme. Pesma “Window” me svaki put nasmeje, ali ono, glasno me nasmeje. Tekst je tako zabavan i lud, a tako normalan. Svako prolazi tako neke bubice u glavi, a ona ih tako zanimljivo i slikovito prenese.

The Flaming Lips – Embryonic (2009)

A šta da kažem. Volim uvrnute stvari, a ako Flaming Lipsi ne rade uvrnute stvari onda stvarno ne znam ko to radi. Ovaj album mi baš malo prodrma kičmu i natera te da duboko udahneš jer ne znaš šta će sledeće biti. Ne mogu baš sve od njih slušati jer nekako, ne mogu. Volim psihodeliju, ali imam neke određene kapacitete za nju. Ovaj album mi je baš taman. Poškaklja mi um baš dovoljno da me nabrije da idem nešto zajebano raditi.

Gil Scott-Heron – I’m New Here (2010)

Spoken word poetry s jako dubokom dušom koja je baš opipljiva. Natera te da staneš i dobro razmisliš. Elektronika je tu, a nije, a toliko eterično i organski zvuči kao da su iz predgrađa izvučeni neki nama nepoznati instrumenti. Puno sam sada gluposti rekla, ali stvarno to tako doživljavam. Pljesak je sve, naravno. Mislim, poslušajte ako mi ne vjerujete pa sami sebi to slikovito objasnite. Jednostavno, zapravo samo mislim da je jako lepo, iskreno i istinito.

Gnarls Barkley – St. Elsewhere (2006)

Stvarno volim plesati, pa to doma najčešće radim na ovaj album. Kada se dogode oni dani kada ti se ništa ne da i ništa ne želiš, onda mene ovaj album jednostavno natera da ustanem i napravim nešto super. Ovaj album mi tako ima žanrovskog smisla, ne znam kako bih to drugačije objasnila. I uvek mi je zanimljivo kako neke pesme koje, kada sam bila mala, meni nisu bile jasne jer su se razlikovale od ostalog šrota na MTV-u, danas imaju toliko smisla. I sretna sam da sam makar i kao mala shvatala da je razlika stvarno velika pa sam bila znatiželjna i emancipirala se od MTV popa.

Ostavite komentar: