Šta muzičari slušaju: Nebojša Simeunović Sabljar (Dža ili Bu)

Frontmen kultnog beogradskog benda sa Vračara, Nebojša Simeunović, poznatiji kao Sabljar, je za čitaoce našeg sajta izdvojio nekoliko albuma koje rado sluša, ali i one koji su uticali na njegove muzičke početke i inspirisali ga da stvara. Povod za ovaj razgovor jeste koncert benda Dža ili Bu u niškom Feedbacku.

The Clash – Sandinista (1981)

Apsolutno najinteresantniji album mog omiljenog benda. Na ovom trostrukom albumu sa 36 pesama oni uplovljavaju u razne stilove muzike od regea do soula, a sve uz uvek prisutnu pank energiju i tekstualnu angažovanost. Krajnje zanimljiva produkcija sa puno dabovanja.

The Boys – Boys Only (1981)

Album koji sam kao klinac sasvim slučajno kupio u prodavnici Kultura na Terazijama tako što sam ga izvukao iz kutije gde su se nalazili vinili na rasprodaji po nekim smešnim cenama. Posle prvog slušanja svaka pesma mi je ostala u glavi. To je ono kad je ceo album hit. Ovaj album me je dosta inspirisao u pravljenju prvih pesama za Dža ili Bu. Bend nije poznat niti je ikad nešto od njih bilo mega hit. Dokaz da odlični bendovi sa odličnim albumima nekad jednostavno ne dodju do publike jer je muzika i marketing, a ne samo svirka, što je poslednjih godina postalo pravilo.

The Velvet Underground & Nico (1967)

Čuvena Banana. Album koji je na mene ostavio neizbrisiv trag. Dokaz da su u rokenrolu najbitniji osećaj i atmosfera, taj delić duše koji prelazi u muziku koju stvaraš. Čitava priča oko benda i rada s Andy Warholom kao i mestom Fabrika me je inspirisala da i svoj studio tako nazovem. Fenomenalna Nico. Imao sam sreću da se nađem na  jedanom od njenih poslednjih koncerata u Beogradu (SKC) 1990. i neke od pesama sa ovog albuma čujem u njenom izvođenju uz pratnju benda The Faction.

Lou Reed – Transformer (1972)

Ovo je po meni najbolji njegov album. Logičan je nastavak onoga što je radio sa Velvetima, ali sad uz puno instrumenata i produkcije. Nema loše ili osrednje pesme. Sluša se u dahu.

Rage Against the Machine (1992)

Sećam se dobro šoka koji sam doživeo kad sam prvi put čuo ovaj album. Sve je na jednom mestu, ubistvena energija, beskompromisni tekstovi i ultimativna svirka. Ovaj bend mi je vratio veru u besmrtnost rokenrola.

Nirvana – Nevermind (1991)

Jedan od onih mojih omiljenih albuma koje rado slušam u cugu bez presakanja pesama. Hit do hita. Neverovatna harizma koju je Kurt imao ovde doživljava maksimum. Album za sva vremena.

KUD Idijoti – Bolje izdati ploču nego prijatelja (1987)

Ovo su idoli moje mladosti i najviše slušan album u vreme kada sam počinjao da se bavim muzikom. Gubitak Tuste je bio jedan od najvećih gubitaka u rokenrolu na ovim prostorima. Kud Idijoti će i posle njegovog odlaska ostati uvek slušani. Oni su jedan od onih bendova koji su ostavili večni trag u pank rok muzici Ex Yu.

Partibrejkers III (1989)

Po meni najbolji album ovog meni jako dragog benda. Briljantna svirka, tesktovi i produkcija. Na bubnjevima kasnije moj veliki prijatelj Igor Borojević. Prošle godine sam imao čast da u Beogradu na našem koncertu povodom 30 godina benda nastupam uz Antona i ostvarim neke dečačke snove.

Ostavite komentar: