Šta muzičari slušaju: Miodrag Fodora (Sinophia, Still Graved, Elsewhere Shine)

Miodrag Fodora je pevač i frontmen benda Sinophia, a takođe je i član sastava Still Graved i Elsewhere Shine. U brojnim bendovskim dužnostima, bili smo u mogućnosti da se bliže upoznamo sa njegovim muzičkim preferencijama, koje je on vrlo rado podelio sa nama.


1. Persefone – Spiritual Migration (2013)

Četvrto i najnovije izdanje ovog sjajnog prog/melodeath benda iz malene Andore.  Kombinacija svega i svačega bukvalno, variranje atmosfere od ogromne agresije do neverovatne meditacije. Meni album lično prija u svakom raspoloženju i poslušam ga sigurno jednom dnevno. Po mom mišljenju, najbolje izdanje u 2013. godini.

2. Pain of Salvation – The Perfect Element pt. 1 (2000)

Oduvek sam bio fan vokalnih sposobnosti pevača Daniel Gildenlöw-a i uopšte starijih albuma ovog benda, najviše Remedy Lane i Entropia osim ovog. I sam naslov albuma govori sve o njemu, savršen element koji je spojen od raznih muzičkih i atmosferskih varijacija. Takođe, jedan od albuma koji mogu da slušam u bilo kom raspoloženju i koji mi nikad neće dosaditi.

3. Iced Earth – Something Wicked This Way Comes (1998)

‘Ajmo malo na dobri stari heavy/thrash. Omiljeno izdanje mog omiljenog benda koji sam imao prilike da gledam 2 puta uživo. Album je pun agresije, pun predobrih riffova koji vas ponesu u sjajan trans. Takođe i tekstualna koncepcija nosi možda i najbitniji udeo na albumu. Stoga preporučujem da najviše obratite pažnju na trilogiju koja se nalazi na kraju albuma i sastoji se od 3 pesme: Prophecy, Birth Of The Wicked i The Coming Curse. Razumećete o čemu pričam.

4. Forever Storm – Tragedy (2013)

Verovatno se čudite što sam naveo jedno domaće izdanje, ali ko god je imao prilike da čuje ovaj album, sigurno nije ostao ravnodušan. Kolega Stefan je vrlo jasno dao do znanja da se čovečanstvu bliži apokalipsa i da moramo vrlo brzo da se osvestimo i da prestanemo da narušavamo ravnotežu koju majka priroda postavlja.
Fan sam ovog benda i njihove muzike od prvenca “Soul Revolution” iz 2009. koji me je oduševio i željno sam iščekivao da čujem ovo izdanje. Žestok album, pun odličnih riffova, bržeg tempa, prelepih melodija, što vokalnih, što gitarskih. Mogao bih u krajnost da idem sa hvaljenjem ovog izdanja, ali sve u svemu, album svetskog ranga!

5. Slobodan Trkulja – Kraljevstvo Balkanopolis (2013)

Strastveni sam ljubitelj etno muzike još od malih nogu. Ovo izdanje ima 10 prelepih numera koje na mene imaju vrlo katarzičan uticaj, svaka numera za sebe. Toliko sam bio oduševljen albumom, da sam pre koji dan predložio kolegi iz projekta “Elsewhere Shine” da uradimo doom/shoegaze obradu pesme “Anđeo”, na šta je kolega Marko reagovao pozitivno i odlučili smo da stavimo cover na naše sledeće izdanje. Vrlo inspirativan i nadahnut album, jedno od pohvalnih izdanja generalno u Srbiji u poslednjih 10-15 godina.

6. Sleepers Awake – Transcension (2012)

Ovaj bend sam otkrio pre možda 3-4 meseca kada mi je drugar došao na svirku i poklonio majicu. Odlučih da vidim o čemu se radi i ostao sam u neverici.
S obzirom da volim bendove kao što su Opeth, Tool i Mastodon, ovaj sastav je jasno slušaocima dao do znanja da su im ta 3 benda najveći uzori. Zaista nešto neverovatno. Fantastičan growl koji izuzetno podseća na Akerfeldt-ov, lepa boja clean vokala, odlične gitarske deonice, odlične ritmičke varijacije… Alternative/prog u svom najboljem svetlu.

7. Guardians of Time – A Beautiful Atrocity (2011)

Kome god da pomenete Norvešku, prva asocijacija im je Black Metal, vrlo jasno. Meni je ovaj sjajan power metal bend sa kojim sam imao prilike da delim binu čak 4 puta.
Mnogima bi ovo bio klasičan power metal album, ništa novo, ali posle dosta slušanja ostavlja vrlo jak i lep utisak. Vrlo melodičan album, pun snage, pun sjajne atmosfere, a pevač Bernt Fjellestad se sjajno potrudio da svojim odličnim vokalnim sposobnostima ne ostavi slušaoce ravnodušnim. Prošli albumi su vrlo, da kažem, Helloween nastrojeni, ali ovaj album je po meni sam vrhunac njihove karijere.

8. My Sister’s Machine – Diva (1992)

Vrlo zapostavljeno grunge/heavy metal izdanje. Sjajna postava u kojoj se nalazi gitarista/pevač Nick Pollock, takođe poznat po radu u bendu Alice In Chains.
Vrlo upečatljiv glas koji u nekim momentima čak doseže i velike visine. Jedno od izdanja koje volim da slušam kad sam sjajno raspoložen, jer mi slušanje ovog albuma još više podiže raspoloženje. Definitivno jedan od bendova za koje mi je vrlo žao što nisu nastavili svoj rad…

Ostavite komentar: