Šta muzičari slušaju: Miodrag Dimitrijević (Cardinal Point)

GoddamnSve popularniji vranjski sastav Cardinal Point nedavno je objavio vrlo zapažen album naziva Spit On Trust And Reliance. To je bio jedan od razloga da priupitamo vokala i gitaristu u bendu Miodraga Dimitrijević Šimu koju muziku voli da sluša i uz koje albume je odrastao.

Jimi Hendrix – Are You Experienced? (1967.)

Ako moram baš da počnem ovu listu nekim albumom, neka bude ovaj. I sve ostalo što je proizvod ovog čoveka je prosto genijalno. Ne mogu da kažem da sam Jimi-a slušao u svojim teenage godinama ali sigurno mogu da kažem da sam kasnije uz njegovu muziku sazreo, muzički gledano. Jimi na svakom mestu u svako vreme…

Led Zeppelin – Led Zeppelin (1969.)

Zeppeline volim još od malena, a posebno ovaj album zato što sam ga slusao svaki dan još davne 1997-1998. godine sa ocem u tom legendarnom podrumu moje kuće gde je i bukvalno nastao album mog sastava Cardinal Point “Spit On Trust And Reliance”. Tada sam imao svega 7 godina i nekako pored svih bendova koje mi je otac puštao tada, (Roling Stones, Black Sabbath, Deep Purple, Queen, The Doors, The Who…) Zeppelin sam voleo najviše.

Pink Floyd – The Dark Side Of The Moon (1973.)

Uhhhhhhh! Kako volim ovaj bend. Kada sam prvi put gledao PULSE hteo sam da zaplačem i žalio sam što nisam imao prilike da sve to vidim, čujem, osetim uživo. Uvek sam se pitao kako su se osećali svi oni ljudi, da li su bili svesni čemu svedoče. Što si tiče albuma izdvojio sam “The Dark Side Of The Moon” zato što je bio bljesak, praznik za uši i dušu, a sa druge strane ne bi ga mnogo izdvajao od ostalih koje isto obožavam (The Division Bell, The Wall i Wish You Were Here).

Soundgarden – Superunknown (1994.)

Ako može da se kaze da sam se nečega naslušao to može sigurno da bude grunge i celokupna Seattle scena. Pearl Jam, Alice In Chains i Nirvanu sam slušao stalno i nekako sam uvek zaobilazio Soundgarden, pošto su mi tada bili teški za slušanje. Kad sam odlučio da kopam malo dublje što se tiče njih, preslušao sam sva zvanična izdanja, A-sides, B-sides, pročitao sve tekstove i skapirao sam da mi je Soundgarden jednostavno omiljeni bend. Muziku koju su napravili ovi ljudi je za mene nešto unikatno za to vreme, neponovljivo i drugačije. “Superunknown” mi je najkompletniji album od njih i zbog toga mi je drag. Moram da pomenem albume “Badmotorfinger” i “Down On The Upside” kao i supergrupu “Temple Of The Dog” sa istoimenim albumom.

Kyuss – Blues For The Red Sun (1992.)

Uvod u stoner, desert rock. Sirovo, štrokavo, masno. Osećaj kad ti basevi pomeraju bubrege za mene je neprocenljiv. Cenim Josh Homme-a, sa Queens Of The Stone Age i sve njegove radove ali mi nekako Kyuss ostavlja najveći utisak.

Ostavite komentar: