Šta muzičari slušaju: Miloš Petrenj (Fluid Underground)

Fluid UndergroundGitarista i frontmen stoner rok sastava Fluid Underground Miloš Petrenj objašnjava svoj muzički ukus (i miris).

“Kada me je novinar Balkanrocka pitao da napišem par rečenica o 5-6 albuma koja mi nešto znače u zivotu, našao sam se pred veoma teškim i nezahvalnim zadatkom i osećao se kao da me je pitao da izaberem najmanje potreban prst na mojoj levoj ruci da bi ga odsekli. Izbor je pao na sledeća 6 albuma”.

Slayer – Reign in blood (1986)

Zima 1991. Sveže kupljeni dvokasetas Sanyo sa šarenim svetlima na zvučnicima i nalepnicom “3.000 watts”. Nekako je tada do mene došla kaseta nezaboravnog audio sadrzaja. A strana Sodom, album Better of Dead i B strana Slayer – Reign in Blood. Nakon dva-tri dana, šarene sijalice na sanyo dvokasetasu su prestale da rade ali 20 i kusur godina kasnije, Reign in Blood i dalje blješti i odzvanja u mojim ušima. Nezaobilazno štivo. Energija, kompaktnost, sklad, genijalnost. Sve to spakovano u 29 minuta.

Nirvana – In Utero (1993)

Nakon eksplozije kosmičkih srazmera, sa radio fiendly albumom Nevermind, koji je u deliću sekunde razneo čitav svet i ponovo ga sklopio, bend Nirvana, koji je kasnije postao latentna smernica u mom muzickom stvaralastvu, 1993. godine objavljuje album In Utero. Album sa savrsenim pesmama, tekstovima i produkcijom. Steve Albini je na tom albumu uspeo da snimi samu esenciju i srž benda. Slušajući In Utero možete čuti mnogo više od pukog audio snimka. Možete čuti i osetiti prostor i vreme u kome su tada obitavali Kurt i ekipa. Savršen album sa savršenom produkcijom.

Sonic youth – Goo (1990)

I ako su svi pravili poređena Nirvane sa bendom Pearl Jam, meni je nekako i ako bez ikakvih dodirnih tačaka, logična paralela bio, meni nezaobilazni bend Sonic Youth. Na prvi pogled i slušanje naivni, a zapravo daleko od toga. Tekstovi, muziciranje i neka neobjašniva buntovnička harizma, jednostavno su me kupili za svagda. Ovom prilikom izdvajam album Goo iz 1990. Klasicne pop-rock forme pesama, ali sa buno buke i distorziranih gitara i glasova. Klasik.

Kyuss – Welcome To Sky Valley (1994)

Kada pustite ovaj album nećete čuti ništa drugo. Ni vašu ženu, ni vatrogasne sirene, ni komsiju koji buši rupe u susednom zidu. Samleće vas zvuk gitara, bubnja i glas neprevazidjenog John Garcia. Album ćete pustati iznova i iznova i svaki put ćete se osećati kao da stojite na 10 centimetra od voza u punoj brzini.

Dozer – Through the Eyes of Heathens (2006)

Obično prve asocijacije vezana za Švedsku su prsate švedjanke koje igraju odbojku na plaži. Međutim, meni je prva pomisao bend Dozer. “Through the Eyes of Heathens” je album koji me je kupio svim svojim atributima. Produkcijom, aranžmanima i po najviše vokalima Fredrik Nordena. Bend iza sebe ima 5 albuma, ali su prva tri nekako bačena u senku evolucije koja je ovim albumom bend pretvorila u ogromno, snažno i inteligentno čudovište. Interesantno je to da je na poslednjoj i najdužoj pesmi na albumu, gostovao Troy iz Mastodon i otpevao jednu strofu ove pesme inspirisane ratom.

Los Natas – El Hombre Montańa (2006)

Slobodno mogu da kažem da je bend Los Natas, trio iz Buenos Airesa, glavni krivac što su tekstovi koje sam napisao za Fluid Underground na našem matičnom, srpskom jeziku. Slušajuci ovaj bend iz Argentine, shvatio sam da je licemerno pevati na engleskom jeziku. El Hombre Montańa je album sa veoma karakterističnom produkcijom, sa interesantnim fuzz gitarama, egzotično-bezobrazno-ciničnim vokalima i zaraznim ritmovima bubnja. U 58 minuta, koliko traje ovaj album, bend je uspeo da kroz sve te distorzije stvori neku melanholičnu i jedinstveno setnu atmosferu. 11 pesama – 1.111 razloga da preslušate ovaj album.

Ostavite komentar: