Šta muzičari slušaju: Milena Đorđević (Cesium)

Milena Đorđević CesiumAko ste ljubitelj tradicionalnijeg heavy metal zvuka iz osamdesetih godina prošlog veka, obratite pažnju na Cesium, koji dolazi iz Velike Plane. Predvođeni frontmenkom Milenom Đorđević, u pauzi tokom rada na autorskom materijalu razmenjujemo nekoliko misli o omiljenim izdanjima i izvođačima. Milena se odlučuje za sledeće…

Dio – Magica (2000)

Kao veliki Diov fan, ne mogu da biram između njegovih solo albuma, ali ću za ovu priliku izdvojiti ovaj tematski. Žao mi je što se Diu nije ostvarila želja da on bude prvi od tri dela koncepta započetog neposredno pred osnivanje sastava Heaven and Hell (zajedno sa članovima grupe Black Sabbath – The Dio Years), bilo bi zanimljivo čuti šta je imao na umu. „Magica“ iz vizure negativca priča priču o „drugom“ svetu (zapravo, podzemnom, prema verovanju određenih indijanskih plemena). Ono što mi je čisto muzički privuklo pažnju, jesu znalački tretman orkestra (ranije nezastupljenog u opusu sastava Dio) i raspored pesama u kojima se opaža repriznost, princip koji utiče na percepciju muzike bez obzira na žanr i stilsko-istorijsku lokaciju.

Heaven and Hell – The Devil You Know (2009)

Upravo ovaj sastav, maskirani Diov Black Sabbath (nazvan po prvom albumu koji su 1980. godine snimili zajedno, jer je Ozzy Osbourne zadržao autorska prava nad imenom benda) izdao je svoj jedini studijski album koji je bio i poslednji Diov projekat (rastuži me pri svakom slušanju)… Izmoren od duge borbe sa tumorom želuca, kao jedan od autora tekstova i muzike, Dio je dao poseban pečat ovom albumu, isuviše mračnom za odrednicu „heavy metal“ koju mu je kritika pripisala gotovo jednoglasno. Sem naslova ovog benda, koji je direktna referenca na prvi album prosperitetnog perioda Sabbatha (po mom apsolutno subjektivnom mišljenju), razne druge reference se kriju unutar tekstova pesama – probajte da ih pronađete i dešifrujete, ja nisam uspela (sem brojki na logou benda, koje ukazuju na biblijski stih).

Judas Priest – Redeemer of Souls (2014)

Možda je rano da pričamo o ovom albumu, jer je nedavno izašao, ali meni je bilo zadovoljstvo da ga čujem. G. Tipton je ovaj album okarakterisao kao „klasični Priest metal“ i fanovima dao savet da od njega ne očekuju eksperimentisanje. Sugestivno je delovao i na mene, pa moram da priznam da sam ga slušala manje aktivno, a više uz rekreaciju i headbanging u kućnoj atmosferi. Stari majstori metala se još uvek ne predaju, to se ne može osporiti. Mada, moram priznati da sam u više navrata čekala da čujem Halfordov razorni falset, što se nije ostvarilo. Istakla bih naslovnu numeru i „March of the Damned” kao moje favorite.

Black Sabbath – Tyr (1990)

Period grupe Black Sabbath sa pevačem Tonijem Martinom je nepravedno potcenjen i „gurnut pod tepih“. Još jedan predivan vokal koji je doprineo ovoj grupi mnogo više od šoumena Ozija… Ovo nije tematski album (iako je naslov sugestivan), mada neke njegove numere zaista imaju veze sa nordijskom mitologijom. Vredi poslušati, jer ovaj album nije uporediv ni sa jednim drugim iz njihovog opusa. Činjenica je da mu nedostaje njima tipičan sirov zvuk, ali sam ga ja doživela kao korak dalje od osnova i standarda za ovaj žanr (koji su i sami postavili sa Ozijem), ali i „nešto novo“ u tematici i načinu pevanja (u odnosu na zaostavštinu iz perioda sa Gilanom i Diom).

Nightwish – Once (2004)

Ovaj album odavno više nije aktuelan, ali uoči dolaska velike metal dive u Beograd, ne mogu da ga se ne setim. Poslednji njihov album sa moćnom Tarjom. Slušam „Wish I had an Angel“, „Planet Hell“ i „Dark Chest of Wonders“ i dođe mi da pozovem nekog sa FDU i predložim vrlo zanimljiv projekat – snimanje filma koji bi se zvao „Kako je propao Nightwish“. Kao dete, još uvek nosim ranac sa printom korica ovog albuma, da me čuva od raznih zla (na primer, noža u leđa, poput onog kada je Anet Olzon došla u Nightwish na Tarjino mesto)… sve dalje reči su suvišne. Album i pevačica zbog koje sam otišla u muzičku školu.

Glenn Hughes – L.A. Blues Authority Volume II (1992)

Dosta sa metalom. Evo i jedne preporuke za ljubitelje dobrog starog blues-rock zvuka. Prepoznatljivi su i uticaji popa, fanka, ali i heavy i glam metala (među gostima na ovom albumu su i gitaristi Europe i Mötley Crüe). Producent i i lead vokal ovog albuma je Hjuz, po meni jedan od onih ljudi za koje ne možete reći da li bolje sviraju ili pevaju (takvi su i Geri Mur i Džo Bonamasa). Ako tražite idola od koga ćete krasti fore za pevanje, ovo je pravi čovek za vas. Level pro.

Ostavite komentar: