Šta muzičari slušaju: Milena Branković (Trigger)

foto: Aleksandar Zec

foto: Aleksandar Zec

Milena Branković, pevačica hard rock/heavy metal sastava Trigger, za Balkanrock govori o albumima koji se trenutno nalaze u njenom plejeru.

„Uh… Za mene je ovo pitanje jako teško, i kada mi ga neko postavi potpuno se izblokiram. Ne mogu i ne želim da razvrstavam muziku po žanrovima. Posmatram je i slušam kao muziku i doživljavam je kao jednu od najlepših i najiskrenijih stvari koju je čovek stvorio. Rasla sam uz rokenrol i jako kvalitetnu lepezu žanrova koju su slušali moji roditelji – tata mi je bio gitarista i pevač u jednom od prvih rok bendova u Beogradu, VIS Neki. ’96. godine dobijam kanal Viva Zwei, koji je do njegovog gašenja 2002. godine bio uključen bukvalno 24 časa mojoj sestri i meni. Jedna od najbitnijih stavki u mom životu po pitanju obrazovanja i formiranja mog muzičkog ukusa! Najkvalitetniji muzički kanal svih vremena sa apsolutno svim žanrovima gitarske muzike koji postoje. Savršeno… U međuvremenu, od 2000. godine počinjem da zlostavljam internet, tako da dostupnost informacija i muzike prestaje da bude problem. Još jedan jako bitan momenat u mom odrastanju – prvi vokmen sam dobila za šesti rodjendan i u njemu Rokenrol bukvar Vlade i Gileta, i slušalice nikada posle toga nisam izvadila iz ušiju… S obzirom na to kojom se muzikom bavim, jasno je da najviše volim tvrđi zvuk. Evo problema – što više pričam o muzici, sve mi je teže da se odlučim koje albume da pomenem! Sada bih pričala sedam dana, ali barem blokade više nema. Najviše na svetu volim da čujem dobru pesmu, pa se nadam da ću i ja nekoga da obradujem ako nešto od ovoga do sada nije čuo:

Dave Matthews Band – Big Whiskey and the GrooGrux King (2009)

Kompletna diskografija ovog benda je savršena i ja je celu preporučujem pod obavezno. Ovo mi je jedan od najomiljenijih bendova i mislim da je nemoguće da može dosaditi vremenom. Svako ko je slušao zna o čemu govorim, ko ne zna – shvatiće. Sjani muzičari, Dave Matthews, savršen pevač i autor, a svi zajedno ljudi sa perfektnim osećajem šta je to muzika. Ovaj album je poslednji koji su izbacili, meni možda i najbolji. Album i naziv albuma posvećeni su njihovom saksofonisti LeRoi Mooreu, koji je preminuo pre izdavanja albuma. U mp3 plejeru mi stoji od momenta kada je izašao.

Fair to Midland – Arrows & Anchors (2011)

Ovo je poslednji bend koji sam čula i koji me je potpuno oborio s nogu! Odlični aranžmani i odličan bend sa fenomenalnim vokalom Darroh Sudderthom kao frontmenom. Pesma „Musical Chairs“ sa ovog albuma je po mom mišljenju malo remek delo, zaista. Mislim da je na YouTubeu minimum hiljadu pregleda mojih. Ovaj singl ih je proslavio, kao i prethodna saradnja sa Serj Tankianom, koji im je jako pomogao i praktično i probio. Koliko god pesme bile psihodelične na momente, zapravo je album jako relaksirajući na neki čudan način.

Iron Maiden – Seventh Son of the Seventh Son (1988)

Stara ljubav zaborava nema! Ako počnem bilo šta da pričam o Maidenima ljudi će pomisliti da sam totalno luda, zato bolje ne. Elem, moj ubedljivo najomiljeniji album ovog benda, i ovu kasetu sam bukvalno uništila od slušanja. Ono što me svaki put oduševi kod ovog albuma je što svaka pesma na svom mestu i zajedno čine konceptualni album koji je savršeno muzički izbalansiran. Jednostavno ih obožavam.“

Ostavite komentar: