Šta muzičari slušaju: Milan Mitrović (Plastic Sunday)

milan-mitrovic

“Muzikom sam okupiran još od malena, još kao klinac u osnovnoj školi štedeo sam novac koji sam dobijao od roditelja za užinu kako bih sakupljao za ploče i kasete obzirom da me igračke ni u tom periodu nisu zanimale”, uvodi nas Milan Mitrović iz benda Plastic Sunday u priču o svojim omiljenim albumima.

“Snimale su se pesme sa radija, menjale ploče subotom u glavnoj ulici itd. Pojavom diskova, presnimavali su se i iznajmljivali diskovi iz CD klubova, menjale su se kasete sa ortacima itd. Danas je putem interneta sve dostupno uz par klikova i ta strast kolekcionarstva i sakupljanja i naročito slušanja muzike nije prestala. U poslednjih par godina najviše slušam The Brian Jonestown Massacre, Ty Segall, Bass Drum Of Death, The Black Angels, Jay Retard, Black Rebel Motorcycle Club itd. uglavnom bendove koji su garage/psychedelic/shoegaze rokenrol usmerenja. U ovoj rubrici navešću albume koji su ostavili traga i dosta toga promenili u mom pogledu na muziku.”

David Bowie – The Rise And Fall Of Ziggy Stardust And The Spiders From Mars (1972)

Ovaj album mi je posebno drag, obzirom da sam do njega došao još u osnovnoj školi a u tom periodu sam bio dosta napržen na heavy zvuk tako da me je uveo u neke meni neotkrivene muzičke vode. Sama priča o Ziggyju i rokenrolu ostavila je jak utisak na mene, sam zvuk, produkcija i atmosfera na albumu obzirom na to kada je nastao ovaj album dokaz su da su neke stvari van vremenske.

Nirvana – Nevermind (1991)

Album koji je svojom pojavom puno uticao kako na mene tako i na celu moju generaciju. Glas, energija i bunt koji nam je u tom trenutku bio i te kako potreban u otkrivanju sopstvenog identiteta, naročito ako si u tom trenutku klinac koji u srednjoj školi otkriva svet oko sebe sa svim njegovim lepim i ružnim stvarima. I posle skoro četvrt veka “Nevermind” je po meni remek delo koji od prve do poslednje pesme u toku slušanja ne odvraća pažnju na neke druge stvari koje su oko tebe. Himna do himne.

Velvet Underground – White Light/White Heat (1968)

Sva četiri albuma na kojima je Lou Reed su mi podjednako draga, ali izabrao sam ovaj album koji je po meni najviše alternativan i noise (Sister Ray) i koji je najbučniji album Velveta, obzirom na činjenicu kada je nastajao. Iz ovog albuma slobodno mogu reći da su se razvili neki novi pravci u muzici tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih, i da je “White Light” obavezna lekcija svim muzičarima koji bi da probaju drugačiju stranu rokenrola.

Babylon Zoo – The Boy With The X-Ray Eyes (1996)

Album u koji je pokrenuo revoluciju snimanja albuma u kompjuteru obzirom da je ovo prvi album u istoriji rokenrola koji je kompletno snimljen digitalno. Futuristička atmosfera sa uticajem sedamdesetih, celokupna priča i atmosfera koja je na albumu i danas mi deluju jako sveže i vrlo rado se uvek vratim preslušavanju ovog albuma iako je prošlo dvadeset godina od njegovog objavljivanja. Album koji me je na neki način uveo u to vreme meni nepoznate pop vode.

Sonic Youth – Goo (1990)

Prvi moj susret sa ovim bendom desio se kupovinom kasete u robnoj kući kada se pojavila. Kao klinca prvo me je privukao omot a kada sam je pustio kod kuće desilo se otkrovenje. I dan danas smatram ovaj album jednim od najrevolucionarnijih u istoriji rokenrola. Mnogo se pisalo i pričalo o njemu i bilo šta da dodam mislim da bi bilo suvišno.

Ostavite komentar: