Šta muzičari slušaju: Milan Jovanović (Tidal Yield/Jovanović)

JovanovićMilan Jovanović, gitarista stoner sludge dvojca Tidal Yield, a od nedavno i kantautor sve popularnijeg amerikana projekta Jovanović, izdvojio je malo vremena i posvetio ga je Balkanrocku kako bi objasnio koji su to albumi njemu značajni.

Tom Waits – Closing time (Asylum, 1973)

Na svom prvencu Tom zaista peva. I to odlično. Peva o starim i novim ljubavima, o osvojenom univerzumu nakon noći provedene sa ženom, putu i putovanju. Čuje se fina patina starih vremena, vide se široki drumovi i stari, ogromni automobili sa gomilom luzera i otpadnika koji non stop negde žure, oseća se alkohol.

P.S. poslednja pesma, instrumental “Closing time”, je idealna za zoru posle noći bez sna.

Luna – Nestvarne stvari (Helidon, 1984)

Prvi i jedini album Lune, “Nestvarne stvari”, je vanvremenski album ali i čista umetnost upakovana u 42 minuta trajanja. Ništa slično ni pre ni posle ovog albuma nisam čuo. Volim hrabrost Slobodana Tišme. Iako i dalje ne razumem većinu, mogu da ga zamislim kako piše ove nestvarne stihove i da osetim kako ih iskreno peva. To je apsolutno suludo, ali i apsolutno tačno. Kad ga čujem kako peva, verujem mu. Alfa i omega, teret i svetionik benda. Volim melanholičan, negde setan ton svih pesama, i kako bend, minimalnim sredstvima pravi ogromnu muziku dok prati Tišmu.

Ne znam da li je ovo nju vejv, gotik rok, post pank, ali znam da je Luna svakako ostavila trag. Oni koji su ili budu čuli, razumeće.

Minutemen – Double Nickels On the Dime (SST Records, 1984)

Epski dupli album trojke iz San Pedra sasvim sigurno može da se svrsta u lektiru rokenrola. Ovo je anti album po broju i trajanju pesama, po kombinaciji žanrova, po mešanju tematike, instrumentala, živih i studijskih snimaka ali začuđujuće vrlo kompaktna celina koja sigurno podjednako privlači i pankere, metalce, ljubimce garaže kao i lovce na dobar gruv. Nema umišljanja i izmišljanja, samo bubanj, bas, gitara i vokali. I stav. Na žalost, ranim odlaskom gitariste D. Boon – a, ovaj bend prestaje sa radom. Ko zna šta bismo mogli da očekujemo od njih da se to nije desilo.

P.S. Mike Watt, basista benda, i dalje zaluta ponekad u ove krajeve sa svojim The Missingmen. Ko nije imao priliku, toplo preporučujem prvu sledeću.

Tool – Ænima (Zoo Entertainment, 1996)

Kakva je to muzika, kakva je to produkcija koja vas tera da svaki put slušajući isti album čujete nešto novo. Magija? “Aenima” je, po meni, prekretnica u karijeri benda Tool. Ritmovi, rifovi, muziciranje, pevanje, nesvakidašnji aranžmani prepuni su blaga za svakog ljubitelja heavy zvuka. Njih ne možete svrstati u žanr, ne možete slušati samo jednu pesmu. Ovaj album mi je otkrio da pravila u muzici, osim iskrene slobode izraza, ne postoje, i samo smetaju. Mogao bih da pišem, pričam i mlatim rukama o ovom (i albumima posle njega) verovatno danima, ali uglavnom, odličan album, verujte mi na reč.

P.S. “Aenima”, a ne “Lateralus” jer da nema prvog, ne bi bilo ni potonjeg ;)

Radiohead – OK Computer (Parlophone – Capitol, 1997)

Jedan od najvećih rok albuma devedesetih godina prošlog veka. Ovaj album NIJE brit pop!
Možda je eksperiment, možda dobro smišljen koncept, ali bilo kako bilo, sasvim uspešan. Ovaj album nema hitova, nema “Creep”, nema “Street spirit”, ali nema ni jednu osrednju pesmu. Priča o svima nama, haotičnim malim ljudima, prepunim strahova, ukalupljenim u svakodnevne društvene norme. Ko se nije identifikovao sa dobrim delom ovog albuma verovatno ga nije ni slušao. Muzika obiluje raznim instrumentima, od metalofona do melotrona, a produkcija apsolutno neverovatna. Kao i u slučaju Aenima za Tool, ovaj album je za Radiohead bio prekretnica posle koje više ništa nije bilo isto. Album prepun inspiracije.

Bjesovi – Sve što vidim i sve što znam (Metropolis Records, 1997)

Albumčina u svetskim okvirima. Svirački i konceptualno zaokružen album, prepun interesantnih ideja i rešenja. Sto tona rifova. Po meni, jedan od najznačajnijih izdanja naše scene devedesetih. Od Verujem, preko minimalne “Raduj se” (koja je naknadno dobila svoj nastavak) do epske “Moj izbor”, ovaj album je pravi putovanje i uvek iznova tera na slušanje.

P.S. ovaj album volim ne zbog religiozne tematike, već zato što je čista umetnost u svakom pogledu.

Ostavite komentar: