Šta muzičari slušaju: Milan Gocić (Polaris)

polarisJedan od članova pančevačkog benda Polaris i njegov osnivač (2006), gitarista Milan Gocić, bio je ovonedeljni gost našeg portala u rubrici Šta muzičari slušaju i tom prilikom otkrio čitaocima koji su to albumi koji su na njega ostavili poseban utisak i u isto vreme uticali na njegovo muzičko stvaralaštvo.

“Ja sam u principu odrastao uz vinile. Negde sa 7 godina sam otkrio ploče moga oca i prisvojio ih. Ovo je neka lista albuma koji su mene inspirisali:

Leaf Hound – Growers of mushroom (1971)

Britanski sastav koji je izdao samo ovaj jedan album, ali album koji me je “sabio” na prvim tonovima. Da se razumemo ja tada nisam znao ni za Zeppeline, ni Sabbathe, ni ostale bendove. Za mene je ovo bilo totalno otkrovenje. Moćni gitarski rifovi su me na prvu loptu “upecali”. Šteta što nisu izdali još neki album sem ovoga.

Dr. Hook – Dr. Hook Sloppy Seconds (1972)

Uf, odmah posle Leaf hound taj isti dan sam pustio I ovaj vinil. Engleski tad nisam znao ali sam uspeo da skapiram koliki su ludaci likovi koji su pevali i svirali ovaj album; i to mi se totalno svidelo. Maestralno delo maestralinih naduvanih hipika. Počevši od omota gde se očigledno vidi da su razvaljeni od vutre pa da svih pesama na albumu… Maaa, sve mi se svidelo. Ceo album znam napamet, a još tada sam naučio da ga pevušim ne znajući ni reč engleskog.

Bijelo dugme – Kad bi’ bio bijelo dugme (1974)

Šta reći, naša najveća grupa. Bregović je napravio dobar posao i ja mu skidam kapu šta god drugi mislili o njemu. Toliko su bili moćni ovde. Moj otac je izludeo koliko sam ja vrteo ovaj vinil. Danas ga u kolekciji imam u par primeraka u mint stanju.

Metallica – Kill ’em All (1983)

Već u nekom period kad me je uhvatio pubertet uhvatila me je i Metallica, te samim tim I ovaj album, sirova energija rokaj snimaj rokaj snimaj. Nemam neke posebne priče o ovome, jednostavno album je za mene vrhunski I dobra potrošnja energije.

Pink Floyd – Wish you were here (1975)

Početkom devedesetih je bila popularna emisija “Minimaksovizija” a u njoj i neki mađioničar. Na jednom od njegovih performansa u pozadini je išla neka pesma koja me je zamađijala u momentu, pojačao sam tv i slušao, slušao i slušao… Kao da sam otputovao u neku drugu dimenziju. Nisam znao koja je to pesma, a nikog nije bilo kod kuće trenutno da pitam. Prošlo je par godina i čuo sam je opet na radiju. Pink Floydova “Shine on you crazy diamond”. Auuuuuuuu, momentalno sam sutra dan kupio album. To je bilo to. To sam bio ja i moj senzibilitet. Pogodilo me je kao grom. Bilo je tenutaka kada sam umeo da pustim suzu uz neke pesme.

Pink Floyd – Meddle (1971)

Naravno sledeći album je odmah kupljen i to je bio ovaj. Echoes je za mene bio put u neku drugu dimenziju u neko drugo vreme. Obavezno sam ploču slušao noću sam na slušalicama. Prava psihodelija. Jedini bend koji je uticao tom jačinom na mene. Tada jos nismo imali net pa sam jedva čekao neki članak o njima u novinama da saznam nešto više o grupi, i to je bio super osećaj jer nisam mogao puno saznati. Mašta je radila, a danas je sve na izvol’te.

Bachman – Turner Overdrive – Not fragile (1974)

Kanadska grupa. Rifovi na sve strane. Ja sam to zvao kamiondžijski rok. Samo ovaj album volim od njih.

Black Sabath – Paranoid (1970)

Dvomumio sam se da li da stavim prvi ili ovaj album, mada oba su mi podjednako dobra. Svidelo mi se totalno to mračnjastvo u njihovim pesmama, pomešano sa čvrstim rifovima. Ozzi me je možda u početku malo nervirao sa svojim vokalima ali kasnije sam uspeo da pređem preko toga.

The Beatles – Revolver (1966)

Iskreno, mogao bih da stavim sve albume od The Beatlesa bez problema. To je bend koji sam zavoleo preko dokumentarca iz 1995. godine, a ne preko albuma, ali dobro, izdvojio sam ovaj jer je po meni to neki krosover benda iz jedne fazu u drugu.

Sistem Of A Down – Toxicity (2001)

Kada su se pojavili odmah sam ih zavoleo. Ta suva energija isto je bila kao i kad sam otkrio Metallicu,  Kill ’em All… Udri, tuci.- nema tu mnogo filozofije.

John Coltrane – My Favorite Things (1961)

U današnje vreme slušam njega. On me inspiriše, kao i ostali muzičari slični njemu. Moja topla preporuka. Sa godinama sam postao mirniji, pa je takva i moja muzika. Iskreno jazz nešto i ne volim, tacnije ne volim uopšte podele u muzici na pravce. Slušam ono što mi srcu godi a to je definitivno ovaj album.

Bohren & Der Club Of Gore – Sunset Mission (2000)

I na kraju ovaj album. Neću reći ništa o njemu.”

Ostavite komentar: