Šta muzičari slušaju: Mihajlo Stefanović (Kvar, Marica)

MaricaNedavno je metal bend iz Paraćina po imenu Kvar bio podrška za čuveni sastav Rain Delay u klubu “Mason”. Takođe, drugi bend bubnjara Mihajla Stefanovića, Marica, bio je aktivan sa objavljivanjem spota, kao i audio materijala. Razmenili smo par reči sa Mihajlom o njemu značajnim izdanjima i razlozima zašto mu zaokupljaju misli.

Opeth – Ghost Reveries (2005)

Jako diverzan album – progresivni elementi, nemilosrdan death metal zvuk nalik njihovom ranijem izdanju ”Deliverance”, mračno atmosferični i akustični delovi poput onih na ”Damnation” albumu i čista, ”masna” produkcija. Tekstovi su poetski, metaforični i sjajno prijanjaju uz atmosferu. Veliki udeo u albumu definitivno ima Per Wiberg na klavijaturama koje se protežu kroz ceo album, čineći da album ima jeziv, gotski prizvuk. Još jedan dokaz da je Mikael Åkerfeldt uvek znao da oko sebe okupi grupu fantastičnih muzičara koji odlično znaju svoj posao.

Trivium – Shogun (2008)

Definitivno najbolje studijsko ostvarenje ovog benda. Sećam se da sam jedva čekao da album izađe, a onda ga konstantno vrteo igrajući Diablo II. Ovaj album je vrlo interesantan balans između albuma ”Ascendancy” koji je pandan dobrog metalcorea i albuma ”The Crusade” koji je više orijentisan ka thrash metalu. Album je kroz tekstove uvijen u grčku i japansku mitologiju što ga čini dosta ozbiljnijim od prošlih. Preporučujem pesme ”Kirisute Gomen”, ”Into the Mouth of Hell We March” i ”Insurrection”, iako se kvalitet albuma ne menja od prve do poslednje pesme.

Divine Heresy – Bleed the Fifth (2007)

Jedna reč – adrenalin. Trio koji je snimio album – Dino Cazares (Fear Factory), Tim Yeung (Hate Eternal) i Tommy Vext – uspeo je da proizvede takav haos od agresije: Dinov karakteristični stil koji nosi iz FF-a, koji do poslednje praznine upotpunjuje Yeung za kog bi na prvo slušanje verovali da svira mitraljez, a ne bubanj. Vokal je pitanje ukusa – ima ljudi koji smatraju da bi Divine Heresy odlično prošao kao instrumentalni bend, ali što se mene tiče, Vext pravi odličan balans između brutalnog death metal/metalcore vokala i visokih clean delova. Produkcija nije mogla da omane pod nadzorom Logana Madera (Machine Head) koji je pored nekoliko drugih muzičara i sam gostovao na albumu. Preporučujem pesme ”Failed Creation” i ”Rise of the Scorned”.

Myrath – Tales of the Sands (2011)

Budući da sam ljubitelj orijentalne muzike, zaljubio sam se u ovaj album na prvo slušanje. Myrath nam pravo iz Tunisa donosi ozbiljnu progresivu prošaranu orijentalnim melosom koja nimalo ne zaostaje u produkciji. Verujem da će se album svideti ljubiteljima Orphaned Landa. Album je dosta melodičan, drži pažnju, a kao višnja na torti stoji Zaher Zorgati sa vokalom širokog raspona koji krasi mnoštvo lepih trilera koji najbolje dolaze do izražaja uz pojedine refrene na arapskom. Ovaj album je pravo osveženje za prog-metal svet, a preporučujem pesme ”Beyond the Stars” i ”Under Siege”.

Rain Delay – Slumber Recon (2011)

Za kraj, jedno remek-delo srpske metal scene, svetskog kvaliteta i produkcije. Album bih najbolje mogao opisati kao neprestani ples brutalnosti i sentimentalnosti u vrtlogu najličnijih osećanja. Na početku eksplodira ”The Medina Division…” otvarajući male crne rupe nalik onima u Cernu. Atmosfera albuma se neprestano menja kroz Dušanov razorni growl, Bojanin zanosni, gotovo anđeoski glas, Mrkijevo nemilosrdno i tačno ”šamaranje”, Stefanov virtuozitet na basu i kombinovano gitarsko umeće Dušana i Željka kroz koje se prožima spektar žanrova. Jako vredan srpski metal-unikat.

Ostavite komentar: