Šta muzičari slušaju: Marko Sinadinović (Elsewhere Shine)

marko_sinadinovicMarko Sinadinović je kreativno jezgro benda Elsewhere Shine koji je tokom prošle jeseni imao prilike da objavi svoj singl “Mater Morbi“, dok je pre mesec dana imala prilike da ugleda nova pesma “Perpetual Silence“. U pauzi smo iskoristili priliku da čujemo od Markove strane albume i bendove koji su obeležili njegov muzički razvoj i u velikoj meri utvrdili identitet Elsewhere Shinea.

The Gathering – Mandylion (1995)

“Mandylion” je album pun čežnjive atmosfere, suza prikrivenih kapima kiše, ljubavi bez odgovora… “Mandylion” nije samo album gotik metala u svojoj jedinstvenoj formi, on je neponovljivo iskustvo. The Gathering nam je podario pun spektar emocija kroz note i reči o kojima ćemo dugo razmišljati, tako umirujućih, a opet dovoljno ekspresivnih. I budite sigurni da slušajući ovaj album nećete izgubiti nijedan sekund svog vremena. Upravo suprotno, dobićete nešto prelepo što će rasti u vama iznova, svakim ponovnim preslušavanjem.

The Gathering – Nighttime Birds (1997)

Nighttime Birds” je još jedna brilijantna stavka u The Gathering opusu. Ovaj album predstavlja minimalističku poemu o pticama koje u tišini neprimetno lete na odredište o kome sanjaju, toplo i sigurno. “Nighttime Birds” je album maštanja, za trenutke kada sunce zađe za horizont i želite da otputujete negde daleko, daleko od nepotrebnih i negativnih misli. Ovaj album će vam podariti dovoljno duše i krila za let na samo vaše odredište i odmorište.

Wolverine – Communication Lost (2011)

Communication Lost” je album atipične forme progresivnog metala, potpuna suprotnost tehnikalijama i nasilnom pomeranju granica muzike, osobinama koje podcrtavaju perjanice žanra. Album je konceptualan, posvećen razvodu braka i destrukciji svega što je do tada držalo dvoje supružnika skupa, ovo je album jasno artikulisane intimne i mračne priče. Ono što ovaj bend i album izdvaja je kompozitorsko umeće dovedeno do ekspertskog nivoa jedinstvenosti, čak na svetskom nivou je jako malo prisutno ove forme atmosferičnog i progresivnog metala, sa tako puno tekstura i slojeva.

Green Carnation – Light Of Day, Day Of Darkness (2001)

Nikada pre preslušavanja ovog albuma/pesme nisam osetio tako puno kontradiktornih emocija odjednom, u jednom opusu. Nada i očaj, život i smrt, znanje i nerazumevanje. Sve te kontradikcije se stapaju i postaju jedno na ovom albumu, odnosno na ovoj pesmi. Album je konceptualan, rađen po intimnoj priči gitariste benda, o periodu kada mu je preminulo tek rođeno dete da bi nakon toga dobio drugo, živo i zdravo. Možete samo zamisliti šta vam nakon ovog objašnjenja ovaj album/pesma može pružiti. Da, upravo to, ništa manje do jedne umetnosti besedništva o životu. Ovaj album to i jeste, šezdesetominutno remek delo progresivnog doom metala.

Autumn – Altitude (2009)

Altitude” je album muzičke utehe, prefinjeni gotski rok. Predstavlja i opisuje sigurno mesto koje nam je potrebno u svakodnevnom životu da bi ostali razumni u zlom svetu koje nas okružuje. To mesto može biti u muzici, knjigama, u sećanju na svoje voljene, bilo gde. Puno je stresa u nama te ovaj album postavlja krucijalna pitanja – kako se ljudi bore sa tim? Kako opstaju i ostaju? Šta je ono malo i apstraktno što ih može usrećiti? Zbog čega su spremni dati svoj poslednji dah, poslednji atom snage, za malo ljubavi u svom životu? Album posmatrajte kao saosećanje sa slušaocem koje nije lažno, već rezonantno, ljudi koji su stvorili ovaj album su kroz sve to iskustveno prošli. Naziv albuma je “Altitude”, na omotu se nalazi avion u letu iznad grada, to je ono što pruža ovaj album, malo utehe u letu iznad bola i patnje.

Za kraj bih dodao i dva domaća albuma koje nebrojeno puta preslušavam, a ne bih da recenziram i detaljišem o njima, jer su stvar osećanja i vremena u kojima sam ih upoznao. U pitanju je niški Diluvium sa albumom „Aurora“ iz 2001. godine i beogradski Rain Delay sa albumom „As I Bequeath My Yesterday“ iz 2005. godine.

Ostavite komentar: