Šta muzičari slušaju: Marko Ranđelović – Duda (Limbo)

LimboLimbo se vrlo prijatno predstavio unutar Balkanrock krugova svojim debi albumom “Run Away“. Uspeli smo da dopremo do glavnog kreativnog uma ovog sastava, gitariste Marka Ranđelovića – Dude koji nam se ukratko predstavio i zatim ukazao na nekoliko albuma koji su bliski njegovom srcu.

“Ćao zdravo, ja sam Duda iz benda Limbo. Evo par reči od mene o mom gitarskom stilu i muzičkom pravcu kome stremim da usavršim (onom koga interesuje, naravno). Pre svega, voleo bih da komponujem gitarske deonice koje se lako pamte i na prvo slušanje ulaze u uvo, a opet budu originalne, ne previše kompleksne i da mlađim muzičarima bude korisno i inspirativno štivo. Svojom svirkom u bendu želim da dočaram suštinu teksta pesme, bilo da je u pitanju patnja, bes, samoća, krivica ili euforija. Stoga želim da navedem nekoliko albuma i bendova koji su odredili moj stil muziciranja…”

Iron Maiden – Somewhere In Time (1986)

Pre svega bih odavde izdvojio zvuk gitare Adriana Smitha, vanvremenski ton i solo deonice, sve odsvirano sa stilom, idealnom harmonijom i odličnim gitarskim trikovima. Rekao bih, prava škola heavy metala za mlade entuzijaste.

Pearl Jam – Ten (1991)

Neizostavan klasik iz moje kolekcije, verovatno zato što nijedan hard rock band nije zvučao tako originalno kao Pearl Jam na ovom albumu. Najbolje godine za Eddieja Veddera, bar po meni, i super upakovani rifovi, s obzirom na to da je nosio etiketu grunge klasika.

Therapy? – Troublegum (1994)

Moć i sirovost kakvu nisam ni mogao da pretpostavim da poseduje jedan bend iz Irske; valjda mi se na prvo slušanje dopalo to što odskaču od ustaljenog žanra na ostrvu, a i, definitivno, kako može da zvuči bend sa trojicom izvođača.

Megadeth – Rust in Peace (1990)

Mislim da se slažete sa mnom da treba biti ili sa druge planete ili Mustaine da se onako sviraju i pevaju u isto vreme stvari sa ovog albuma. Rifovi koji nikad ne dosađuju i virtuoznost Martyja Friedmana. Jednom rečju, neprevaziđeno.

Sepultura – Arise (1991)

Kad u bendu sviraju dva rođena brata, neizostavno je da se iznedri remek-delo kao što je ovo. Dokaz da nedostatak love za produkciju nikad ne treba da bude obeshrabrujući faktor. Sepultura na vrhuncu, u najboljim godinama, po meni. Naravno, kad smo kod rođene braće u bendu…

Pantera – Cowboys from Hell (1990)

Definitivno jedan od najboljih metal albuma svih vremena, sveže ideje u to vreme, podizanje muzike na viši nivo, energija i groove na koji samo braća Abbott stavljaju pečat. Neizostavno gradivo.

Lamb of God – Resolution (2012)

Definitivno jedan od najboljih albuma koji sam čuo u poslednjih par godina. Dokaz da sviračka ekipa koja se godinama ne menja može samo da bude bolja i bolja. Pa momci ljušte, brate. Precizni i jasni rifovi koji dvojac Adler-Morton izdvajaju od ostalih metal bendova danas.

Machine Head – The Blackening (2006)

Po mom mišljenju, ovaj bend je danas ono što je bila Metallica na vrhuncu moći. Epski momenti u pesmama, propraćeni čas sirovim growlom, čas snažnim melodičnim vokalom. Album koji jednostavno odiše inspiracijom i moći.

Misery Signals – Controller (2008)

Ništa slično ovom carskom albumu nisam doskora čuo. Muzika uz koju se nalazi duševni mir i koja uz svako novo slušanje donosi nešto novo. Savršena sinhronizacija bubnja i gitare i vrlo originalne ideje sprovedene iza genijalnog Schubachovog vokala.

Ostavite komentar: