Šta muzičari slušaju: Marko Mišić (Chromatic)

Marko Misic

Frontmen niškog benda Chromatic, Marko Mišić, godinama unazad prisutan je na niškoj muzičkoj sceni. Bend Chromatic svira tribute to Judas Priest, a uskoro kreću i sa autorskim radom. Do sada su nastupali u Srbiji i Bugarskoj, gde su uvek rado viđeni gosti. A zbog čega dole pobrojani albumi zavređuju pažnju, Marko je obrazložio u redovima koji slede. 

Judas Priest – Sad Wings Of Destiny (1976)

Remek delo, po meni, najbolji heavy metal album svih vremena. Fenomenalni gitarski dueli, rifovi, ritmovi koji se konstantno smenjuju i, naravno, vokal. Mislim da je Halford tu postavio nove standarde kada je o pevanju reč, koji će kasnijih godina uticati na veliki broj vokala u metal muzici. ”Victim of Changes” i “The Ripper” spadaju u najveće hitove benda i neizostavan su deo repertoara. Naravno, ne treba izostaviti moćnu “Tyrant” ili vanvremenski sklop “Dreamer Deceiver”/”Deceiver”. Jednom rečju – emocija!!!

Smak – Crna Dama (1977)

Smak je, jednostavno, nešto najbolje i najiskrenije što se desilo u domaćoj muzici. Takav spoj kvaliteta i emocije na jednom mestu mislim da je teško ponovljiv. Album je priča za sebe. Pored najvećih hitova “Daire” i “Crna Dama”, kompozicije “Alo” i “Domaći zadatak” pokazuju veoma muzički zahtevan rad benda i svu virtuoznost Točka na gitari. Sa druge strane, Boris Aranđelović nam pokazuje svu moć svoga glasa u baladi “Plava Pesma”. Album koji je obavezno gradivo.

Stratovarius – Visions (1997)

Majstori iz Finske. Od dolaska Kotipelta na mesto vokala, bend je izdao 7 odličnih albuma, ali po meni, “Visions” stoji kao neka kruna svega toga. Konceptualni album pun energije i emocije, od uvodnih “The Kiss of Judas” i “Black Diamond”, preko umerenih “Paradise” i “Coming Home” do razbijačkih “Forever Free”,”Legions” i instrumentala “Holy Light”. Na samom kraju je “Visions (Southern Cross)”, jedno od najboljih ostvarenja benda. Perfektna ritam sekcija, fenomenalne melodije i solaže Tolkkija i Johanssona i sve to začinjeno odličnim i karakterističnim glasom Timo Kotipeltoa.

 Halford – Resurrection (2000)

Definitivno album koji je vratio Halforda korenima, a ujedno i album koji, barem po meni, nedostaje Judas Priestu. Mnogo energije, mnogo emocija je na ovom albumu. Još jednom je Rob pokazao kako vokal u metalu treba da zvuči. „Resurrection”, ”Saviour”, ”Made in Hell”, ”Cyberworld”, “Locked and Loaded”, “Night Fall” i istorijski susret dvojice najvećih i najboljih, duet Halford-Dickinson “The One You Love to Hate”…maestralno!!!

Symphony X – Underworld (2015)

Bend koji obožavam. Deveto studijsko izdanje Američkih prog/power majstora. Iako su prethodna dva albuma bila odlična,”Underworld” je za klasu bolji, i za mene je, bez sumnje, album godine. Odlične melodije,čvrsti rifovi, moćne vokalne deonice i veoma zreli tekstovi. Perfektno izbalansiran album, pa se nasuprot moćnim „Nevermore”, „Underworld”, ”Kiss of Fire”, ”Legend” i „In My Darkest Hour” sa jedne, nalaze „Without You”, „Charon” i „Swan Song” sa druge strane. Ono što je mene najviše privuklo je vokal Russell Allena, koji se stilski vratio na starije albume, ali je zadržao određenu dozu agresije, koja je bila karakteristična na nekoliko prethodnih albuma. Izuzetno ostvarenje!!!

Ostavite komentar: