Šta muzičari slušaju: Marko Jocić – Pupak (Marica)

marko_jocicMarko Jocić, poznatiji u serbskoj metal zajednici kao Pupak je pevač u sopstvenom projektu Marica, koja nas je iznenadila sa nekoliko pesama i videom u stilu starih thrash metal bendova. Izdvojili smo par minuta sa njim da nas uvede u svoj muzički svet i pokaže nam zašto mu je kao takav važan: “Ovo su pet albuma koja me u zadnjih tri meseca drže bistrog uma, rasterećuju loše i uvek oraspolože mnogo dobro!”

Concrete Sun – Eight (2014)

Slučajno sam došao do ovog albuma i to tako što me je pevač benda i drugar Strahinja pitao da napravim teaser za isti, pošalje mi čovek album i nisam mogao da poverujem, mislim nisam očekivao da će biti loše ali ni da pretpostavim da je toliko dobro! Album je od početka do kraja prošaran neverovatnim gitarskim deonicama, niko tu nije izmislio nešto novo ali kako je upakovano sve zvuči neverovatno sveže i energično a pritom i drugačije zbog vokala koji je sada već verujem prepoznatljiv svima koji su do sada čuli ovaj bend. Koji nisu zaista bi trebali da ga čuju.

James LaBrie – Impermanent Resonance (2013)

Kada bi ovaj album bio hrana, to bi bila jedna velika tegla Nutele (smeh). Posle jedne od proba bubnjar mog benda mi je pustio pesmu ‘I Will Not Break’ i bukvalno sam krenuo da penim od sreće! James LaBrie u svom najboljem svetlu zajedno sa bubnjarem koji pored bubnjeva i peva na ovom albumu, doduše growl vokale. Svaka pesma je priča za i može da postane hit, doživi spot i ošamari svakog fana gitarske muzike jer pored svega navedenog za mene je produkcija na ovom albumu perfektna a u isto vreme sve zvuči i brutalno i melodično. Nadam se da ću imati prilike da čujem ove pesme uživo.

Testament – Dark Roots Of Earth (2012)

Pre svega, ovaj album je definitivno povratak korenima benda i zlatnom dobu kada je Testament stekao ime i slavu koju i danas uživa. Produkcijski, album postavlja nove standarde i on nosi sve što jeste Testament i udara direktno u glavu da li zbog debelog Gene Hoglana koji ovde na bubnju svira u martinkama nešto što mnogi ne mogu ni da imaju šest pari nogu ili bolesnih rifova Alex Skolnicka i Erica Petersona ali sam siguran da u zadnjih deset godina nisu i nikada više neće napraviti pesme kao što su Native Blood ili True American Hate. Kakva ludnica, strašno!

In Flames – The Jester Race (1996)

Uz ovaj album sam odrastao, i promenio je mnogo toga kod mene i bacio me tu gde se i danas nalazim, u muzici, na ovaj ili onaj način. U celosti mi se svidja i ne mogu da mu nadjem nijednu jedinu manu. Sećam se kada mi je jedna drugarica na početku srednje škole donela ovo na nekom opako izgrebanom mp3 disku koji je jedva učitao tada aktuelni diskmen, prvo sam se zbunio, pa sam onda pustio ponovo album, posle toga sam bacio diskmen jer se pokvario zbog upravo tog izgrebanog diska na kome je bio i The Jester Race koji sam preslušao milion puta (smeh).

Pantera – Cowboys From Hell (1990)

Pantera jednostavno nikada ali nikada neće da mi dosadi, naročito ovaj album kada su skapirali da je šminka i natapirana kosa nešto što nose žene i snimili sat vremena testosterona zadavši težak udarac muzičkoj industriji početkom devedesetih godina prošlog veka. “Domination”, “Cemetery Gates”, “Cowboys from Hell” su pesme koje ću da slušam i kao deda i smaram unuke istim ako ih budem imao. A da, ovde se nalazi takodje nalazi i moja omiljena solaža ikad, iz pesme “The Sleep”, savršenstvo!

Jedan komentar o “Šta muzičari slušaju: Marko Jocić – Pupak (Marica)

Ostavite komentar: