Šta muzičari slušaju: Marko Ajković (Artan Lili)

Marko Ajković, bubnjar benda Artan Lili, za čitaoce portala Balkanrock, otkriva koji su to albumi uticali na njega i njegovo muzičko sazrevanje. 

Šarlo Akrobata – Bistriji ili tuplji čovek biva kad… (1981)

U pretpubertetskoj fazi sam se ukačio na pank. Pistolsi, The Clash i sve što ide uz to. Prirodnim tokom otkrivam new wave i to postaje period koji me je suštinski oblikovao i udario temelje u formiranju mog muzičkog ukusa. U tom periodu domaća r’n’r muzika preuzima primat nad stranom. Mogao sam da navedem ovde neke od albuma Haustora, Parafa, Discipline Kicme (faza do devedesete), Boya, Obojenog Programa i jos nekih bendova kojima sam se trovao. Ipak je opsednutost Šarlom, Vdom naročito, trajala najduže. Albumčina kakva se retko rađa. Radikalno, a istovremeno komunikativno, bezobrazno, progresivno, i dan danas savremeno.

The Beatles – Revolver (1966)

Kao mladom pankeru, sve što je od muzike dolazilo iz perioda pre toga, tretirao sam kao hipi smeće. Sem možda Velveta, Iggy Popa i Hendrixa. Tokom sazrevanja sam mnoge stvari retroaktivno otkrivao i počinjao da razumem i cenim. Ovaj album radikalno menja moj dojam o pop muzici iz tog vremena. Tape loops, puštanje traka unazad, savremni pop ritmovi (“Tomorrow Never Knows”) uticaji Indije, LSD-a, pametni aranžmani… I sve to od nekih šala lala Bitlsa. Ozbiljan udarac.

Radiohead – Kid A (2000)

Sećam se tačno tog snažnog osećaja posle prvog slušanja ovog albuma, kod ortaka na gajbi. Posle toga kreće par Radiohead godina mog života. Nešto pre toga se deo ekipe ukačio na bendove Tool i Deftones, pa i ja sa njima. Čak sam odlazio i do death metala (Death, Cynic, Confessor pa sve do Meshuggah). Radiohead me je vratio u kolosek. Preko njih sam se zainteresovao i za klasičnu muziku 20-og veka. Mada danas kada pokušam da pustim nove, a i poneke od starih pesama, iznerviram se posle pola minuta. Bukvalno nemam strpljenja. Od tih mojih raznih faza i dalje pratim PJ Harvey, Blur, Bjork (sve manje), Tricky, QOTSA…

John Cage – Sonatas And Interludes For Prepared Piano

Vrlo bitan za moje razumevanje muzike i umetnosti generalno. Šta je zvuk, šta tišina, aleatoričko komponovanje, preparirani klavir, minimalizam, uticaj na popularnu kulturu… Pritom, komponovao je i za udaraljke. Preko njega kreneš da otkrivaš i Steve Reich-a, Philip Glass-a pa i Stockhausen-a ili Ligeti-a. Ove sonate su mi dugo bile u plejlisti. Dok nisam prestao da imam bilo kakve plejliste.

Klopka za pionira – Dodole (2009)

Jedan od omiljenijih domaćih bendova iz dvehiljaditih. Pošto sam voleo Satana Panonskog, KZP je logičan sled i za mene čista poslastica. Pregršt disonanci i noiza ali i pop forme i ozbiljnih rifova. Neprihvatljiva muzika i neprihvatljive teme. Kad su utihnuli sa radom interesovanje mi se prebacilo na ekipu iz Bombi Devedesetih. Pratim sve što rade i navijam za njih.

Juice – Brate Minli (2006)

Ortak ukrade kopije demo snimaka za ovaj album iz Đusovog auta. Posle preslušavanja opšti utisak nam je bio da je Juice prso s mozgom. Posle par godina vidiš plodove Fu Kru sperme – poplavu Juice wannabe-jeva, njegovih derivata i mutacija. Zajeban MC, trendsetter, borac, radnik, često posvadjan sa svima, uporan, duhovit, osećajan, sujetan, pametan, šaban, faca. Iza njega dosta smeća ali i gomila genijalština. Ne znam zbog čega još sve za njega navijam… Ali znam da nisam bitan ja, bitni su Fifti i Britni, sestra minla i BRAT MINLI.

Ostavite komentar: