Šta muzičari slušaju: Mališa Stojanović (Potres)

misa potresMališa Stojanović – Miša, poznat i pod aliasom eraserhead. U javnost kročio 1997. godine, kao ko-autor u fanzinu Hemoroid, a kasnije i autor fanzina Ne Okreći Se Zine?! (1998.) i ko-autor na webzineu Get On The Stage (2008.).

Kao muzičar, svirao gitaru i pevao u Eraserheadu (1996.), a odmah potom, pridružio se skupini Potres (1998.) i do dan danas ostao na tom kursu. Potres je punk/rock bend iz Smedereva, koji radi od 1991. godine i trenutno je u završnici snimanja novog materijala.

“Nekada, kad bejah osnovac, ljudi od 36 i kusur godina su bili roditelji mojih drugova i pored njih smo mi, deca, slušali hard rock sedamdesetih. Plašim se da ne zvučim pomalo arhaično mlađoj populaciji, ali godinama sam prevaljivao mnoge žanrove preko leđa, pa da krenem redom. A, da! Nemam problem da izaberem pet komada, jer to su fleševi u životu, koje bih nabrojao u po dana, po noći iliti skretanje s kursa za čitav život (šta god to značilo). Dakle, hc-punk, punck-rock, ska-punk, punk-o-billy i za kraj garažni punk. Možda sam ja i izmislio ove žanrove, ali definitivno se ovih pet albuma odnosi na punk. Sve ostalo što je uticalo na mene od metala, reggae i ko zna čega već, nadam se pita ćete me drugi put.”

KBO! – Pozovi 93 (1990)

Iako je Vujina ekipa, popularna Šumadijska trojka od bendova, veoma uticala na mene i moje drugare iz benda, najčvršće me je zgrabio ovaj album. Album koji ima ali bukvalno sve! Počevši od hitova, produkcije (za to vreme), mladalački polet i energiju, pa do artworka, na šta ja lično mnogo obraćam pažnju. Ovo je album koji je u stvari skup pesama za demo kaseta iz osamdesetih, ali svakako jedna esencijalna celina na koju niko ne može ostati ravnodušan. I dan danas slušam.

Bad Religion – Suffer (1988)

Možda je ovaj album trebalo da bude na prvom mestu ove liste, ali nije iz razloga što sam emotivno vezan za domaću muziku ;-) Ovaj album mi je okrenuo poglede na poimanje muzike u tim ranim danima, kada sam lutao između popularnijih žanrova hard rocka i metala. Lupio mi je šamar i sve je krenulo svojim tokom – punk /rock babe! I dan danas slušam.

The Suicide Machines – Destruction By Definition (1996)

Pošto je nakon Bad Religiona usledilo kompletno istraživanje kalifornijskog punka, naravno sve sa Ramonesima sa druge obale, mnogo toga se tada sviralo što vredi i nekako mi je nezgodno izdvojiti neki dijamant iz takvog rudnika. Evo nekih normalnih klinaca iz nenormalnog Detroita. Interesantno je da oni imaju dosta albuma, ali nijedan nije vredan pomena kao ovaj. Ovo remek delo je missing link u evoliuitivnom progresu ska/core-a ili možda skate/punka… svejedno – ubiva na mesto! Iako mnogo volim čitav opus The Mighty Mighty Bosstones i koji jesu kraljevi, izbor ide za The Suicide Machines. I dan danas slušam.

The Living End – st (1998)

Mnogo psycho/rockabillyja i mnogo podžanrova prevalih i mnogo dobrih bendova odslušah, al pravo otkrovenje je bio The Living End. Tada su imali samo ovaj album i naravno, najbolji. Dugogodišnja sam mušterija bio ispred beogradskog SKC-a i već su me provalili da nisam normalan (u to vreme su se rezali diskovi od drugara i presnimavale kasete, a nisu se KUPOVALI diskovi) i na poklon dobih originalni disk ovih Australijanaca, sa velikim uticajima Stray Catsa i mnogo punka. Zavrteo me je kao DJ vinil. I dan danas slušam.

The Hellacopters – (Gotta Get Some Action) Now! (1996)

Bend sa milijadru singlova maksi-singlova, a boga mi i par predobrih albuma. Odlučio sam se za maksi-singl, jer mi je on zavrteo pamet. Kasnije je išlo svojim tokom. Em sam upao u žanr, em sam postao veliki fan ovog benda. ŠveCka je za mene, dakle obećana zemlja i pored Millencolin i InFlames The Hellacopters je bend zbog kojeg bih tražio azil xe-xe!
Iz mog ugla, ovo su bili najveći udarci na mene. Ne znači da pored tih neki tamo Six Pack, Rise Against, Skindred, PTTB, SOIA, AWS, BSF, AFI ili DBS ne zaslužuje neko od ovih mesta, ali jednostavno, oni su bili deo tokova u kojima sam uživao.

Ostavite komentar: