Šta muzičari slušaju: Luka Šipetić (NLV, Para Lele, Nemanja)

Gitarista Luka Šipetić najpoznatiji je po radu u pulskom sastavu NLV. Međutim, sa Dinom Santalezom oformio je novi bend Para Lele, te su nedavno objavili istoimeni debitantski album koji možete besplatno preuzeti na njihovoj bandcamp stranici. Pored toga, alfa i omega je ideje Nemanja, gde sarađuje sa svojim prijateljima muzičarima. U razgovoru za Balkanrock otkrio nam je koje to albume preslušava u poslednje vreme.

“Ovo je lista albuma koje sam vrteo nekoliko meseci unazad”.

Spiritualized – Ladies and Gentelmen We Are Floating in Space (1997)

Sjajan album za kojeg uvek zaboravim da postoji, što mi je čudno, s obzirom da u trenucima kad ga slušam mislim da mi ništa drugo ni ne treba. Valjda sam ga više puta slušao u nameri da ga teže zaboravim.

Kamasi Washington – The Epic (2015)

“The Epic” je stvarno… epic! Opaki big bend džez u maniru Johna Coltranea, Charlesa Mingusa i Max Roacha u fazi sa Abbey Lincoln. Dugo sam čekao ovakav džez album, tako da se često zavrti u trenucima blažene samoće

La Femme – Mystere (2016)

Zanemario sam ga kad je izašao, no ovo leto je postao čest soundtrack plaže. Svega tu ima, od francuskog yé-yé-a ranih 60ih preko motorik synthpopa, do surfa i indie popa na tragu Stereolaba i Broadcasta iz zlatnih dana Duophonic Recordsa.

Phairin Phonphibun – Lam Klom Thung: Essential Phairin Phonphibun

Phairin Phonphibun je svojevremeno glasila za jednu od najboljih pevačica mor lama na Tajlandu, a ovaj album predstavlja presek njene saradnje sa poznatim tajlandskim producentom Surin Paksirijem. Predivno beskonačne i fleksibilne melodije te glas kojeg ,iako ništa ne razumem, jednostavno ne mogu prestati slušati u poslednje vreme.

William Onyeabor – Atomic Bomb (1978)

Onyeaborova muzika je fascinantna pojava; sveža, razigrana i kreativna. U njoj se čuje da dolazi iz zeitgeista iste one Afrike koja je izrodila highlife, afrobeat i juju muziku, no istovremeno kao da dolazi iz neke bezbrižne Afrike na koju su svi zaboravili.

Joe Meek – I Hear a New World (1991)

Joe Meek, pionir DIY estetike i neopevani revolucionar audio produkcije je velika inspiracija, a ovaj album je njegov pokušaj da napravi zvučnu sliku opisujući život na drugim planetima. Mljac!

Alice Coltraine – World Spirituality Classics 1: The Ecstatic Music of Alice Coltrane Turiyasangitananda (2017)

Ne pamtim kad sam u poslednjih nekoliko godina bio toliko nabrijan na izlazak nekog albuma kao što sam bio početkom leta na ovaj. Kompilacija skoro pa zaboravljenog materijala koje je Alice Coltraine snimala u periodu kraja 70-ih do početka 90-ih, u trenutku kada se potpuno povukla iz sveta glazbe i usmerila na osnivanje Vedantic Centra gde je sa svojim sledbenicima opušteno stvarala muziku u službi spiritualnosti. Ova kombinacija američkog gospela pariranog za jazzy orguljama i ashramskim zbornim pevanjem me momentalno kupila. Album za svako uho koje traži svoj duševni mir!

Ostavite komentar: