Šta muzičari slušaju: Luka Radovanović (Loud)

luka-radovanovicBend Loud je ustalio postavu, vežba se, svira se, još samo izostaje snimak albuma, koji svi željno iščekujemo, da sve bude kompletno. Novi pevač, koji je bend podigao na viši nivo svojim odličnim vokalom i sjajno se uklopio u ekipu, Luka Radovanović, donosi nam veoma zanimljiv i raznovrstan izbor muzike.

Down – NOLA (1995)

Bez pogovora ovaj album smatram udžbenikom stoner metala. Sirova snaga Pantere spojena sa melanholijom Sabata iznedrila je remek-delo. U početku težak i zamoran, vremenom je smenio “Vulgar Display of Power” sa prvog mesta omiljenih metal albuma.

The Doors (1967-1971)

Prosto Dorsi. Ne bih želeo da izdvojim nijedan album zasebno. To je jedinstven i celovit opus podeljen na 6 fragmenata. Dovoljno se o njima pisalo, nemam šta da dodam.

Miles Davis – Bitches Brew (1970)

Idealno nadovezivanje na Doorse. Revolucionarni, eksperimentalni Majlsov album odvaja se od tradicionalnog džeza pravilno nepravilnim ritmom i stupa na područje psihodelične vizije… pa ko šta čuje, tj. vidi. Da uprostimo, po meni je Miles u džezu ono što je Pink Floyd u roku.

Alice in Chains – Facelift (1990)

Svima nam je malo muka od hitova sa ovog albuma, ali realno, sećam se kad sam ih prvi put čuo. Nisam znao kako da se osećam. Idealan je za adolescente koji misle da vole Ničea, iako nije njima namenjen. Sve u svemu, fantastičan album.

Tom Waits – Blue Valentine (1978)

Da ne bih morao da se odlučujem između Sabata, Cepelina, Hedriksa i ostalih, odlučio sam da ih sve zapostavim i odaberem nešto što sam relativno kasnije naučio da cenim. Nikada mi nije bio jasan ćale dok sluša Vejtsa, mrzeo sam taj kišni zvuk. Vremenom sam postao fleksibilniji i iskreno ga zavoleo. Zanimljiviji od jednoličnog L. Cohena, iskreniji od J. Casha, Waits se uvlači u uši svojim oporim, pijanim glasom i izaziva sudar osećaja (ne toliko osećanja) – umora i boemštine, truleži i uživanje u cigareti.

Ostavite komentar: