Šta muzičari slušaju: Lazar Šijak (The Mothership Orchestra)

Frontmen benda The Mothership Orchestra, Lazar Šijak, za čitaoce portala Balkanrock otkriva  najznačajnije albume koji su ga formirali i kao ličnost i kao muzičara.

The Beatles – Revolver (1966)

Možda prva ploča koje se sećam u svom životu. Mislim da su mi sve pesme sa iste bile bar jednom kroz odrastanje omiljene, tačnije lični hitovi dana, meseca ili godine. Brdo meni prelepih harmonija, tekstova, orkestracija, eksperimenata na jednom mestu. Jenom rečju, četrnaest komada za svaki deo dana na jednom mestu. Definitivno „Sountrack of My Life vol. 1“.

The Clash – London Calling (1979)

Počinje ozbiljno detinjstvo, a samim tim i formiranje ličnosti, dakle trebalo je biti svoj. U tome su mi mnogo pomogli The Clash i ove dve ploče. Od “London Calling” pa sve do “Train In Vain” čvrst stav, zapravo, možda bi trebalo uvesti ovo remek delo kao nekakvo vaspitno štivo, posebno ovih dana. Usput, ovo je ploča koju sam otuđio na jednom desetom rođendanu svoje školske drugarice. Napomena, nisam je bespravno prisvojio, već sam samo na ilegalan način pokušao naplatiti dug.

The Style Council – Our Favourite Shop (1985)

Ako mi je “Revolver” bio jako važan u prethodnoj dekadi, “London Calling” u prvoj polovini osamdesetih, ovo je ploča koja je zauzela tron omiljenih mi u drugoj polovini osamdesetih. Jutro, sunce, nada, veselje… Moj prvi zvanični susret sa jednom od varijacija blue-eyed soula i još mnogo čim. Paul Weller i Mick Talbot, dve veoma važne figure u mom muzičkom odrastanju, kako kroz sastave pre The Style Council, tako i muzikom koju su stvarali nakon toga.

The Smiths – Strangeways, Here We Come (1987)

Omiljeni album jednog od, za mene, najvećih bendova osamdesetih, dakle, jedna od omiljenih mi ploča tog doba. “Death Of A Disco Dancer”, omiljena mi pesma, mada sve ih nekako volim. Morrissey i Marr u procvatu. Sva lepota alternativnog popa, ako se to tako može nazvati. Kako bi se reklo, labudova pesma sastava The Smiths.

John Martyn – Solid Air (1973)

Prvi zvanični rendez-vous sa britanskim folkom, negde krajem osamdesetih Ili pak početkom devedesetih. Na albumu sam crème de la crème britanskog folka, i omiljena mi kombinacija John Martyn – Danny Thompson. Ploča koja me je uvela u samu srž nečega što će, deceniju kasnije gravitirati kao jedan od najvećih uticaja na moje muzičko stvaralaštvo. Takođe, na ploči se nalazi i naslovna numera koja je posvećena Nicku Drakeu, jednom od mojih junaka.

Chet Baker – Let’s Get Lost – The Best of Chet Baker Sings (1989)

Sabrana najlepša dela iz vokalnog opusa gospodina Cheta Bakera. Esencija ljubavi, tuge, topline i iskrenosti za bilo koje doba dana. Trubački genije u svom najboljem svetlu. Obavezan “prtljag” za bilo koju vrstu putovanja.

The Divine Comedy – Absent Friends (2004)

Period života jako lep, proveden na omiljenom mi mestu. Album na kome sviraju neki od mojih prijatelja, album koji je prožet svim ovim prethodno nabrojanim albumima, album koji je poezija u svom najdivnijem smislu . Ljubav i humor Neila Hannona na delu.

Ostavite komentar: