brkovi

Šta muzičari slušaju: Ivona Ivković (Žen)

Ivona Ivković
Basistkinja zagrebačkog sastava Žen, Ivona Ivković, za čitaoce portala Balkanrock, izdovjila je listu najdražih albuma, onih koji je podsećaju na srednju školu i onih koji su najviše uticali na nju. 

Pink Floyd – Atom Heart Mother (1970) 

Neizostavni na listi muzike koja me je oblikovala, “Floydovci”. Ako baš ne mogu napisati samo “Pink Floyd, sve”, onda ću se odlučiti za “Atom Heart Mother”. Ne tako kratki uvod u psihodeliju roka neizostavno bi sadržavao i Beatlese – “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” (1967) i Jefferson Airplane – “Surrealistic Pillow”(1967), uz logične prelaze prema eksperimentali (Brian Eno) i krautu i progresivi (Faust, Can) te industrialu (Einstürzende Neubauten)

Keith Jarret – Koln Concert (1975) 

Klavirski koncert koji me je oduševio na prvo slušanje. Vraćala sam se ovoj izvedbi nebrojeno puta, u različitim situacijama: znam svaki Keithov usklik, uzvik, uzdah, cik i udarac po klaviru u tih sat i nešto live izvedbe. Čista emocija.

Explosions in the Sky – The Earth is Not a Cold Dead Place (2003)

Album koji me je privukao post-roku, privukao – i prilepio za ovaj žanr s predugim imenima bendova, pesama i albuma, ali zato s jednako dugim, mantričkim i rastapajućim rifovima (Silver Mt. Zion, Mono, Godspeed You! Black Emperor)

Petrol – Nezgodno vreme opasni dani (2008)

Album koji je obležio sve moje buduće susrete s novijom regionalnom scenom, dugo vremena sam svu novu muziku s ovih prostora ocenjivala baš prema tom albumu! Petrol je bio moj uvod u novi zvuk, kakav nisam očekivala tamo one sad već gotovo davne 2008. Sva muzika današnje scene (a ima je mnogo i dobra je :) ) za mene se počela događati nakon ovog albuma – ako sad počnem nabrajati prominentne aktivne i ugasle bendove scene, sigurno ću nekoga izostaviti, ali eto uvoda u balkanski psihodelično romantični rok: Peach Pit (Doviđenja u Calgaryju), Kriške (Kriške), Crno dete (Zlatne stvari), VVhile (VVhile Is Vanity), Repetitor (Dobrodošli na okean), nastavi niz…

Toma Bebić – Oya Noya (1980)

Legendarni, jedan i jedini, neponovljivi Toma, magnetski privlačnog prepuklog glasa koji peva o moru, maslinama, ribarima, brodovima i ekologiji. Takva romantika, takva snaga, takvi aranžmani – Toma je definitivno bio jednom nogom u nekoj drugoj dimenziji. Ko zna, verovatno u slanoj i vodenoj, s lulom u zubima. Vele da je on naš Tom Waits. Ja velim: Tom Waits je njihov Toma (a volim i starog Waitsa, evo, tu ću ga uvaliti…)

Na tragu Tominog lika i zvuka nasmejanog, a mudrog redikula je i dvojac Valentino Bošković (album “Marsovska Listina”, 2016) – moram ih spomenuti, odličan i zanimljiv projekt: nimanimanimanima vodeeee… :)

Ekatarina Velika – S vetrom uz lice (1986)

Back to roots, srednja škola (uz, recimo, Parafe, Sonic Youth i Nirvanu). Ako moram birati iz njihove diskografije, spuštam prst bilo gde i biram album “S vetrom uz lice” (1986), ako ništa onda zbog “Sarajeva, kristalnog sećanja, Sarajeva, od blata i snega…”. Njihovi albumi za mene su svevremenski i duboko istiniti.

King Crimson – In the court of the Crimson King (1969) 

Ovaj album, zajedno s Bowiejevim “The Man Who Sold the World” (1970) stajali su mi na jednoj kaseti koju sam nosila u vokmenu kroz celu srednju školu. Još uvek imam tu kasetu! :)

Morphine – Like Swimming (1997)

Mark Sandmanov seksi glas koji se pretapa s frekvencijama basa i saksofona… Seksi i bezobrazne bas deonice… What’s there not to like?

Trans Am – Sex Change (2007)

Ovo je na listi ne samo zato što je odličan album, već i stoga što je (koliko se sećam) bio najpreslušavaniji CD u kombiju na ovogodišnjim turnejama (smeh).

Ostavite komentar: