Šta muzičari slušaju: Ivana Nikodijević

ivana nikodijevicNekadašnja učesnica Operacije Trijumf, Ivana Nikodijević, koja je nedavno objavila novu pesmu i spot, izdvojila je malo vremena za naš portal kako bi nam predstavila ključne albume koje joj puno znače.

Queen – The Miracle (1989)

Imali smo stari kasetofon u podrumu kuće. Sećam se da nije imao vratanca za kasetu pa si morao onako da gurneš kasetu u kasetofon. Ružne braon pločice, I toga se sećam. Imali smo dve kasete, ja sam uvek birala “The Miracle”. Dobro je klinki od 3-4 godine da đuska uz ovaj album. Bacala sam se, lomila sam se na tim pločicama. Bilo mi je strasno zabavno! Pa i pesma se zvala “Party”, “I want it all”, “The invisible man”, “Scandal”, “Breakthru” – ne zna se koja je jača i bolja.

Nirvana – Nevermind (1991)

Prvi put sam čula Nirvanu u kolima. Stariji burazer je slušao vokmen i samo mi je prebacio slušalice na uši. Ja sam vrisnula: “ŠTA TI JE OVO?!”, unezverena od dranja koje sam čula. Čuo se “Smeels like teen spirit”. Ipak sam ja bila mala devojcica u tufnastoj haljini, koja je svirala klavir. Nekoliko godina kasnije, vidiš mene u kariranoj kosulji i crvenim starkama, buntovnu, pravim sranja, kasnim, pijem.. Nirvana I ceo taj opus grunge-a, bio je moj prvi bunt prema stereotipima.

Audioslave – Audioslave (2002)

Obično sam istrazivala stariju muziku. Neke albume koje je moj ćale voleo (kao npr. “Jimi Hendrix – Are You Experienced?”) slusala sam do iznemoglosti. A onda se pojavio prvi album Audioslave i pesma “Show me how to live” me je krstila za sva vremena. Dosta je bilo i Rammstein.a i Charon-a i Helloween.a i Evergrey.a. Ja sam grunge I to je moj ritam.

Keziah Jones – Live at Nova session (2013)

Dobila sam kartu za koncert. Prvi put čula za lika, pojma nemam ko je. Išlo je ogromno drustvo, koncert je bio na Kalemegdanu. Mi smo došli, stali daleko od bine, kupili pivo i zezali se međusobno, neko duze vreme sigurno. Polako jedan po jedan više nije učestvovao u bilo kakvoj konverzaciji. Odjednom vidiš, svi gledamo koncert. Kakav fenomenalan, harizimatican, seksi do bola, lagodan i nasmejan. Kezaja nam se kezi. Oduvao nas je! Sad već mogu da se pohvalim da sam ga gledala sva 3 puta sto je bio u Beogradu. I sva tri koncerta su bila sjajna. Kad vidiš tog coveka, Kezaju, vidiš kolko je bitno, totalno iskreno, pokazati ljudima da radiš nešto što najviše voliš na svetu.

Tricky – Knowle west boy (2008)

Meni najdepresivniji album. I taj period kad sam ga slusala. Sneg i zubato sunce. Hladno, a izgleda kao da je sve do jaja. Međutim, na tom albumu postoji nekoliko pesama koje su uticale na moje učenje kako se muzika aranžira. Izbor instrumenata, neke nespojive boje sa isto tako nespojivim vokalima, brundavi muški i vilinski ženski. Živ i mrtav instrument u ljubavnom zanosu. Pesma “Veronika” je koju preporučujem, pored nje pesmu “Bacative”, ako vam je baš do bedaka. Inače, u pesmi “Bacative” postoji najbolji upad ritam sekcije u kosmosu. Uz ovaj album i ja sam samoj sebi bila nespojiva.

David Bowie – Heroes (1977)

Vraćamo se korenima. I jos dublje! Bože, kako dobro počinje ovaj album. Slušam dok ovo pisem. Stvar “Beauty And The Beast” je nešto što te iščupa iz patika. Prava pesma za uznemireni grad. Uvek mi je u glavi slika autobuske stanice i išaranih sedišta u busevima. Smrdljivih, otuđenih ljudi. I onda naleti pesma “Heroes”. Svi ti ljudi postaju borci sa ordenjem jer svi oni preživljavaju ovo vreme i svu tu frku. Umuljaš se u pesmi “Moss Garden”, izgubiš se u umoru. A opet si miran, kao da meditiraš. Pustaš da stvari idu svojim tokom. Onda se pojavi pesma “Secret life of Arabia” i vrati ti se osmeh na lice.

Ostavite komentar: