Šta muzičari slušaju: Isidor Stojaković (ZebrA)

zebra

Beogradska pank rok/metal scena je prošle godine ugostila još jedan bend po imenu Zebra. Sastav je objavio svoj debi album “Crno na Belo” koji je naišao na prijatan odziv okoline sa šaljivim tekstovima i zvukom koji je, kako neki navode, pod uticajem Bombardera. Izdvojili smo vreme da porazgovaramo sa basistom Zebre, Isidorom Stojakovićem, o izdanjima koja mu zaokupljaju misli tokom dosadašnje muzičke karijere.

“Uf, ovo će zaista biti teško odraditi. Uvek sam bio u fazonu da nema šanse da izvučem samo par albuma s obzirom na to da sam slušao i svirao sve od Šemse do Behemotha. Al’ hajde da probam sa ovih par komada koje slušam “sve u šesnaes'” što bi rekli mladi (ali izbaciću Šemsu da ne ispadnem čoban).”

David Bowie – Black Tie White Noise (1993)

Kad sam bio klinac kupovali smo kasete i diskove ispred SKC-a. To su valjda bila ona “lepša” vremena za to. Sasvim slučajno sam našao neke marke kako leže na ulici i kupio par diskova, među njima i ovaj. Apsolutno sjajno izdanje što i nije čudno s obzirom na to da ga je producirao sjajni Najl Rodžers, gospodin, hitmejker i tako to. Sve u svemu, kad krene refren za “Jump They Say” naježim se kao kad sam ga prvi put čuo. Moj prvi od slušanja izlizan disk.

Jethro Tull – Aqualung (1971)

Kakav bend, takav i album, a bend je vanserijski. Album koji je zapravo dosta uticao na moje sviranje danas. Anderson bog od čoveka! Mislim, drugačije ne mogu da opišem lika koji je napisao pesmu “ZRIKAVA MARIJA” koja je pritom i odlična. Pun nekih totalno neočekivanih melodija i prelaza sa onim standardnim Tull trejdmarkom u vidu šašave flaute. Baš onako, rok u svom najlepšem obliku po nekom mom mišljenju.

The Exploited – Beat the Bastards (1996)

Još jedan album koji sam zavoleo na prvo slušanje. Masno i bezobrazno, Exploited koji je neviđeno napredovao sa zvukom. Turbo treš u neku ruku. Savršen za glavomlat i kapiram da uz pojedine stvari čak i FPN-ovci mogu da naprave pičvajz.

Helloween – Walls of Jericho (1985)

Jedno od mnogih sjajnih izdanja sjajnog benda. Što se mene tiče, album bez loše pesme. Prvi put sam ga čuo valjda 2007. i mislim da je išao na ripit toliko puta da je i moj očuh naučio ime benda. Jednostavno sam se toliko navukao na celu tu “Kai se dere k’o neka ostavljena besna žena” priču da sam kupio kartu za koncert umesto da platim ratu za ekskurziju iako sam znao da Kai ne peva. Malo je reći da me je gospođa majka jurila po kući da me skrati za život i da sam bio u kazni neko vreme (smeh).

Vader – The Art of War EP (2005)

Album brutalan i jednostavan. Zaista nema nikakvog bacanja magije po gitarama, drndanja nekih solaža od iks ipsilon minuta. Ima apsolutno sve što je jednom metal albumu potrebno: rifove da se u***eš, duplu bas pedalu koja ore jako i Perinu glaščinu.

Black Sabbath – Sabbath Bloody Sabbath (1973)

Masterpis totalni. Mislim da je to to što mogu da kažem o tom albumu.

Velar – Velar EP (2014)

E sad ne znam da li je ovo izdanje album ili samo EP, ali što se mene tiče ove četiri pesme koje sam skinuo vrede kao album. Zaista nisam mogao da verujem da su “naši”. Vrtim ga već par nedelja i apsolutno sam oduševljen što tekstovima, što muzikom i iskreno se nadam da će ovi momci uskoro izbaciti neki ceo album jer je ovo apsolutno fenomenalno. Svaka im se dala!

Ostavite komentar: