Šta muzičari slušaju: Igor Mitić (Teshki Zulum)

igor_miticS obzirom da je Smo, pjevač gore navedenog benda, bio prezauzet obavezama, a i jako mu je teško da odredi par omiljenih albuma, dobili smo listu gitariste sastava Teshki Zulum, Igora Mitića. Mitić nam je takođe otkrio da ovaj beogradski crossover bend, čiji se izraz zasniva na reggae, ragga, afro, funk, etno i soul zvuku, uskoro objaviti trostruki singl pod nazivom “Požar”, kao i da je u toku snimanje dva spota za pjesme sa novog materijala.

Femi Kuti – Day by Day (2008)

Ovo je jedan od novijih albuma najpoznatijeg sina čuvenog nigerijskog muzičara Fele Kutija. Femijev afrobeat zvuk je dosta “pitkiji” i lakši za slušanje od onoga što je radio njegov otac, ali to nikako ne umanjuje njegov kvalitet. Afrobeat muzika je jedinstvena zbog toga što je, kako je neko rekao, inspirisana američkim fankom – žanrom na koji je uticala crna muzička tradicija – što znači da je ovaj pravac potekao iz Afrike, razvio se u Americi, da bi se na kraju ponovo vratio u Afriku. Treba imati na umu i ogroman politički i socijalni uticaj koji ovaj pokret ima u Nigeriji. Obratiti pažnju na stvari “Demo Crazy”, “Tension Grip Africa” i “You’d Better Ask Yourself”.

James Brown – Funk Power (1970)

Šta još reći o čoveku koji je ostavio toliki trag u istoriji popularne muzike, a ne ponavljati se. Nikada nisam sreo osobu koja ne zna stvar koja otvara ovaj album. Čovek koji predstavlja most između gospel muzike i hip hopa, najsemplovaniji muzičar ikada. Kada mi zazvoni mobilni telefon, čuje se stvar “There Was a Time (I Got to Move)” sa ovog albuma.

The Police – Zenyatta Mondatta (1980)

Pank energija i karipski senzibilitet, po tome je prepoznatljiv ovaj bend čiji su članovi imali svojih grehova, ali na kraju krajeva muzika je ono što ostaje. Ovo je minimalistički album Police-a, na njemu preovladava samo ritam sekcija i zvuk gitare sa izraženim chorusom, koji je dosta uticao na način na koji sviram.

St. Germain – Tourist (2000)

Ova ploča mi je prva asocijacija na spoj elektronske muzike i jazz-a. Kada se osvrnemo na period od druge polovine prošlog veka na ovamo, videćemo bezbroj primera recikliranja, ponovnog oživljavanja, pa i plagiranja tuđe muzike, što je uprkos tome za rezultat imalo stvaranje nečeg novog i dobrog. Ovo je fenomenalan primer kako se to radi. Zašto je “Rouse Rouge” bila toliki hit? Možda zbog toga što je ritam sekcija na ovoj traci zapravo sempl Dave Brubeck-ovog standarda “Take Five”.

Led Zeppelin – Led Zeppelin III (1970)

Kada sam kao klinac preturao po kolekciji ploča starijeg brata, ova mi je zapala za oko zbog interesantnog dizajna omota. Iako mi je danas kada slušam muziku potpuno sporedno ko je izvođač, kako se zove stvar, koji je muzički pravac u pitanju, Jimmy Page mi je jedan od omiljenih gitarista. Pre dvadesetak godina sam prvi put spustio iglu na ovaj vinil, a i danas mi se dešava da rado otvorim folder koji se zove “Led Zeppelin – III”.

Ostavite komentar: