Šta muzičari slušaju: Goran Milisavljević (Magnet)

Goran MilisavljevicFrontment beogradske grupe Magnet, Goran Milisavljević, podelio je sa nama kakva muzika ga inspiriše i vraća sećanja na neke prijatne trenutke. Sa momcima iz grupe Magnet, Goran stvara od 2011. godine. Trenutno im je aktuelan singl “Glad” koji su uobličili uz pomoć producenta Voje Aralice. Inače, Goran Milisavljević je osnivač i prvi pevač grupe Van Gogh, a autor je većine tekstova pesama ovog benda iz tog vremena poput: “Neko te ima noćas”, “Tragovi prošlosti”…

Led Zeppelin – Led Zeppelin III (1970)

Ovo je bila prva LP ploča koju sam kupio u životu. Jednostavno, dobio sam gramofon i trebalo je nabaviti neke ploče. Otišao sam do Jugotonove prodavnice u Nušićevoj ulici, i vratio se kući donoseći dva albuma. Bili su to treći album grupe Led Zeppelin i Pink Floyd – Wish You Were Here. Nisam tada znao ni šta kupujem, ni zašto baš to kupujem. Ne sećam se više, moguće je da su me privukli omoti. Omoti su nekad činili važan deo priče, nudeći likovnu komponentu koju je kasnije zamenio video-spot. Od tog vremena do danas Led Zeppelin su sastavni deo mog života. Iako mislim da su svi njihovi albumi odlični, ovaj treći mi je ostao najdraži.

Pink Floyd – Meddle (1971)

Skoro da niko više i ne praktikuje slušanje celih albuma. Slušaju se pojedinačne pesme izmešanih žanrova koji bi u prošlosti bili nespojivi. Danas muziku mora da prati video, jer pesme bez spota teško pronalaze put do publike. Uz ovaj album, međutim, slike nisu potrebne jer ih pravi sama muzika. “Meddle” su Pink Floyd navodno snimili u studiju bez ikakvih prethodnih priprema. Ovakvi eksperimenti i improvizacije temelj su svega što je bend radio i što će kasnije raditi. Uz ovaj i neke druge albume (npr. Tangerine Dream – Phaedra), sam mogao da sanjam budan a da nisam znao ništa o meditaciji. Voleo sam psihodeličnu muziku i ona i dalje čini važan deo mojih muzičkih interesovanja.

Simple Minds – New Gold Dream (81 – 82 – 83 – 84) (1982)

Staviš kasetu u vokmen, ranac na leđa i kreneš stopom u svet. To je bilo novo, fantastično iskustvo. U glavnoj si ulozi filma koji sam režiraš, uz muzičku podlogu koju sam biraš. To osećanje potpune slobode idealno su upotpunjavale pesme sa ovog albuma. Zlatni odsjaji duž “Autostrade Sunca”, pomešani s letnjim scenama starih evropskih gradova uz ritam “Promised You A Miracle”, pamtim kao najlepše trenutke života.

Dead Can Dance – Dead Can Dance (1984)

S vremena na vreme napravimo ponoćni piknik na podu sobe i tada se obavezno puštaju prvi album Dead Can Dance, Peter Murphy, Sisters Of Mercy, The Mission, David Sylvian…

Ovaj album je izašao za 4AD, legendarnu nezavisnu izdavačku kuću koja je uvek imala najinteresantnije izvođače.

Depeche Mode – Black Celebration (1986)

Noć je nosila uzbuđenje. Osećaj lebdenja u predelu stomaka pojačavao se dok smo silazili u crnu utrobu kluba FLU. Prepoznavao bih lica, pozdravljali smo se. “Let’s have a black celebration… Black celebration… Tonight”. Inače ovaj bend ću uvek smatrati svojim najvećim muzičkim uzorom. Ovom, kao i albumima “Music For The Masses” i “Violator” uvek ću se vraćati.

Nine Inch Nails – Pretty Hate Machine (1989)

Da je Trent Raznor napisao samo pesmu “Hurt” to bi već bilo dovoljno da sebi obezbedi važno mesto u istoriji rok muzike, ali on je, naravno, napravio mnogo, mnogo više. Od svega što je uradio najdraži mi je NIN album “Pretty Hate Machine”.

Radiohead – OK Computer (1997)

Najbolji rok album devedesetih, tačka. Mogu da ga slušam hiljadu puta, nikad mi neće dosaditi.

Ostavite komentar: