Šta muzičari slušaju: Filip Stanišić (Itch)

filipstanisicFilip Stanišić, bubnjar benda Itch izdvojio je četiri albuma koja sluša u posljednje vrijeme. Evo kako je doživio taj zadatak: Uh. Ovo nije ni malo lak zadatak za jednog muzičara… Ako smem sebi da dozvolim da se nazovem muzičarem, jer sam ipak samo bubnjar. Šalu na stranu…

Metallica – And Justice for all… (1988)

Mislim da je Metaliku jednostavno nemoguće zaobići ovde. Ovaj bend je ostavio trag na moge ljude, pa eto i na mene. Manje više je formirao moju muzičku ličnost. No, pored dosta albuma, ja sam se odlučio baš za And Justice for All… Zašto? Ovaj album je, po mom mišljenju, jedan od najmračnijih njihovih albuma. Što i nije teško shvatiti zašto. On je nastao posle smrti njihovog basiste Cilfa Burtona… No, ovaj album je ostavio na mene najveći uticaj. Uglavnom zbog nepravde u kojoj sam se često nalazio kao jedini dečak u školi koji je slušao metal i nosio majce metal bendova. Pritisak društva u to vreme, početkom 2000. godine, bio je veliki, pa je i na meni bio ogroman pritisak, što od strane drugova, što od učitelja, od kojih sam stalno bio pod napadom da sam sektaš i narkoman. To je bila standardna situacija, ko god je bio drugačiji od ostalih kloniranih produkta tadašnjeg društva. And Justice for All se tu našao kao pravi lek za tu situaciju i jednostavno je ostavio uticaj koji traje i dan danas. :) I naravno, moji prvi ritmovi na bubnjevima su nastali upravo zahvaljujući ovom albumu.

Periphery – Periphery II This time it’s personal (2012)

Ja sam čovek koji voli moderne stvari. :) Pa tako je i nemoguće da zaobiđem Periphery.
To je bila ljubav na prvo slušanje. Od brutalnih i teških rifova, ritmova i glasa, do blagih melodija i čistog glasa. Jednostavno, nešto što mogu stalno da slušam. Odlučio sam se za njihov drugi album jer se jednostavno vidi koliko je bend sazreo i napredovao muzički. Njihove pesme mi pomažu da dalje muzički napredujem, jer su dosta zahtevne za učenje i sviranje.

Pendulum – Immersion (2010)

Kao što rekoh, volim moderne stvari pa se evo tu našao i Pendulum. Zapravo, jedina drum ‘n’ bass grupa koju volim. Članovi Penduluma su nekad svirali u rock bendu i upravo je to ono što im je dalo nešto čime odskaču daleko iznad ostalih drum ‘n’ bass grupa ili izvođača, bar po mom mišljenju. U pesmama se jasno vidi uticaj rocka. Dinamično, melodično i moderno. Sve ono što prija mom uvetu. Bend je, po mom mišljenju, doživeo vrhunac albumom Immersion. Još jedna stvar krasi ovaj bend, a to je što se sve pesme izvode uživo, na “pravim” instrumentima. :)

Cynic – Focus – Traced in Air (1993) – (2010)

Ja ova 2 (i jedina) albuma jednostavno ne mogu da razdvojim. Oba albuma čine jednu priču.
Možda glupo zvuči, ali mene ova muzika povezuje sa kosmosom. Ne verujem u boga, ali verujem u slanje pozitivnih misli u kosmos, jer će nam se pozitivne stvari onda vratiti. Kruženje energije kroz prostor i vreme i unutrašnja energija nas samih i pravilno korišćenje iste. To je najbitnije. Cynic tera na razmišljanje. Pesme imaju duboko značenje i ne mogu se shvatiti tako lako, a kamoli opisati sada ovde u par rečenica. Osećanje koje dobijam dok slušam ovaj bend se ne može opisati. Definitivno nešto što ću slušati ceo život.

Ostavite komentar: