Šta muzičari slušaju: David Aksamit, Miloš Vasiljev i Milan Zipančić (Lazar)

Članovi novosadskog instrumentalnog alt-rok sastava Lazar za portal Balkanrock govorili su o svojim omiljenim albumima.

David Aksamit (gitara)

 

Žen – Jantar (2015)

Drugi album koji su snimile ove četiri neverovatno talentovane devojke. Izuzetno dobra muzika, sjajni tekstovi i jako dobra produkcija. Najbolji album koji sam čuo nekoliko godina unazad i definitivno jedan od najboljih, ako ne i najbolji bend sa ovih prostora.

Roger Waters – Is This the Life We Really Want (2017)

Večita rasprava “ko je Pink Floyd” je, što se mene tiče, završena sa ovim albumom i mislim da je album najpribližniji onome kako bi Pink Floyd danas zvučao da postoji u originalnom sastavu. To je koncert koji iščekujem i te karte se kupuju istog sata kada se puste u prodaju.

 

Marko Vasiljev (bas)

 

Karnivool – Sound Awake (2009)

Dođe mi da okačim fotografiju njihovog bubnjara kao ikonu. Krajnje inspirativan pristup ritmici, i zajedno sa masivnom distorzijom na bas gitari, ova ekipa ima ritam sekciju za poželeti. Ceo album je omanje remek delo, od sitnih detalja koji su kao Dr. Oetkerov šlag na torti sa otopljenom pa rezbarenom švajcarskom čokoladom, do krupnih stvari, redosleda strofa, refrena i generalno komponovanja… Pa, kad jednom “degustiraš” ovaj bend, sve ostalo ima aromu masti i leba. I aleve.

The Mighty Mighty Bosstones – Let’s Face It (1997)

Njih sam toliko slušao pre 6-7 godina, da su mi dozlogrdili. I onda vremenom sam se uželeo ponovo da ih preslušam. I nisam zažalio – osećaj kao da si naleteo na drugara iz osnovne kojeg nisi video jako dugo. Glavni i odgovorni krivci za treći talas ska muzike, bar po meni. Uspešno su ukombinovali klasični pank-rok sa ska i rege muzikom, i blago zašećerili sa pop prizvukom. Iako žanrovski više nije “moderan”, ovaj bend je imao veliki uticaj na mene, i nastavlja da me izuva iz patika kad ga čujem.

 

Milan Zipančić (bubnjevi)

 

Converge – Jane Doe (2001)

Posle dva meseca konstantnog slušanja ovog fenomenalnog benda, došao sam konačno do njihovog kultnog albuma. I naravno da je i ovo ostvarenje više nego dobro. Savršena kombinacija panka, hardkora, alternativnog roka i metala. Gitara, bas, bubanj… teško je odlučiti šta je bolje kod ovog benda. Ko nije slušao Converge, predlažem da krene od poslednjeg albuma i da krene unazad hronološki, zato što bi “Jane Doe” verovatno na momente bio suviše agresivan i sirov za većinu.

Death – Symbolic(1995)

Posle dugog nagovaranja od strane brata, osetio sam da sam možda spreman za Death.
S obzirom da nikad nisam slušao death metal bendove, ovaj pravac bih okarakterisao kao mešavinu trasha i melo-deatha. Aranžmani su malo čudni, pesme dugo traju, rifovi ponekad zvuče samo naslagani, što bi u svakom drugom slučaju okarakterisao kao veliku manu, ali ovde radi. Vrlo dobri!

Ostavite komentar: