Šta muzičari slušaju: Branko Golubović – Golub (Goblini)

golub Frontmen benda Goblini, čuveni Branko Golubović – Golub u razgovoru za Balkanrock objašnjava šta je to što ga je muzički oblikovalo i promenilo.

Motorhead – Ace of Spades (1980)

Album koji me je zauvek pomerio sa heavy metal-a prema muzici bližoj onome sto cu početi da slušam – punk-u. Ubedljivo najjača postava Motorhead-a sa nezajebljivim gitaristom Fast Eddie Clarke-om. Nakon prvi put preslušanog albuma, moj život više nije bio isti.

Sex Pistols – Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols (1977)

Izbačen je davne 77-e godine, kad sam još uvek bio baaaš mali tako da me je udario u glavu nešto kasnije. U prvom trenutku sećam se da sam bio zbunjen čak i u nekom gardu od sve te agresije za koju mi je trebalo neko vreme da je skapiram… teme koje su obrađivane od strane punk bendova koji su izdavali poslednjih godina 70-ih i te kako su bile savremene u nekim našim 80-im i mogli smo se naći u njima i skontati ih. Bilo je poprilično šokantno za mene da shvatim na kom su nivou razmišljanja bili klinci tih generacija u Engleskoj i koliko su bili nesputani (bar u poređenju s nama) da kažu ono što misle i to JAVNO! Naravno, bilo je i tu reprekusija ali bar nisu završavali na Golom otoku…hehehe.

Nomeansno – Wrong (1989)

Ajooooooooj kad sam ovo čuo prvi put! Sve se okrenulo oko mene! Nemam šta vise dodati! Ubijaju ljudi!

Jane’s Addiction – Ritual de lo Habitual (1989)

Opet 1989-a i jedan od meni najomiljenijih albuma svih vremena. Ovo je bend koji toliko nije imao sreće sa svim sranjima koja su se dešavala oko njih a trebao je da postane jedan od najvećih bendova sadašnjice (po mom skromnom misljenju). Perry Farrell i Dave Navarro su se i tukli na bini i pljuvali preko medija i probali da osnuju svoje bendove (Porno for Pyros) ili da rade sa tzv “velikim bendovima” (Red Hot Chili Peppers) ali kad su igrom slučaja radili zajedno, onda su stvarali hitove koji su jednostavno nešto neprejebivo! Po meni najbolji album koji sam ikad čuo u svom zivotu. Tekstovi koji su odraz Perry-jeve svakodnevnice, junky bitništva i života sa ljudima koji su ga okruživali a koji se baš nisu mogli nazvati kremom drustva.

Pixies – Doolittle (1989)

I da zaokružimo po mene čarobnu, 1989-u godinu sa još jednim sjajnim albumom. Sećam se da ovo nisam skidao sa gramofona nekih 5-6 meseci…Album koji ti proširi vidike i koji ili zavoliš iz prve ili ga nikada ne skontaš kako treba…

Ramones – Ramones (1976)

Najstariji album na ovoj listi a ipak predstavljen kao poslednji album. Razlog je jednostavan: nikad nisam bio veliki fan Ramones-a. Onda su došli ALen i Vlada i pored Alena koji ih je slušao u autističnom smislu te reči jednostavno sam se navukao na njih. Prvi album je remek delo sa mojom omiljenom (s tog albuma) pesmom 53rd and 3rd (Dee Dee – jeva autobiografska, mada on to nikada nije hteo baš da otvoreno prizna). Sad će se svi pitati a koja mi je omiljena od svih njihovih pesama? E to je onako iznenađujuće ali jbg. šta je – tu je: Bonzo Goes to Bitburg.

Ostavite komentar: