Šta muzičari slušaju: Borut Marolt (Niet)

borut marolt

Vokal kultnog slovenačkog pank sastava Niet, Borut Marolt, govori za Balkanrock o albumima koje voli da sluša i koji su u njegovoj mladosti ostavili naizbrisiv trag.

Dead Kennedys – “Fresh Fruit for Rotting Vegetables” (1980)

Definitivno meni lično najvažnija ploča, koja je obeležila moju mladost i zainteresovala me za muziku. Sa njom me je upoznao moj brat Boštjan. On mi je, tokom mojih pubertetskih dana, svakodnevno dostavljao nove bendove (HC, pank i novi val). “Fresh Fruit for Rotting Vegetables” je putem agresivne isporuke inteligentnih misli snažno govorila “gledaj i slušaj, i bićeš upoznat sa tim šta se događa u svetu”. Najomiljenija pesma bila mi je, a još uvek i jeste, “Holiday in Cambodia”. Mada, ni ostale ne zaostaju mnogo za njom. Biafra je kao frontmen bio ikona, kako starih – tako i novih generacija ljudi koji svoju brigu ispoljavaju na jedan totalno drugačiji, društveno angažovani način.

Faith No More – “Album of the Year” (1997)

Mike Patton je verovatno najbolja zamena za pevača u istoriji muzike. Danas, kada se kaže Faith No More, upravo se misli na njegovo pevanje, dranje, šaputanje… Pored svih ostalih projekata koje je radio kao pevač, instrumentalista ili producent, u FTN je ipak ostavio najveći trag. “Album of the Year” je bio izložen mnogim kritikama i na taj način pomalo dinstancirao obožavaoce od njega. Ali, čini mi se da je baš ovo izdanje dostiglo savršenstvo. Ukazalo je, po mom mišljenu, na to da je raspad benda jako blizu. Melanholija, apatija, mračan i divlji svet – sve to “leži” u pesmama. Numera “Ashes to ashes” je vrhunac. Kao da se kroz nju Faith No More pozdravio na najveličanstveniji mogući način.

Interpol – “Antics” (2004)

Može se reći da Interpol podseća na Joy Division. I da im ta sličnost ne služi na čast. Međutim, ne! To je plus. Interpol je bend koji me je u poslednjih deset godina najprijatnije iznenadio. “Antics” možete slušati od početka do kraja. Ne samo par singlova, kao na nekim drugim albuma. Zvuk na njemu liči na nadogradnju muzike iz osamdesetih. Jedna kompaktna celina. Fantastično! Možete “osetiti” i jednostavnost i kompleknost istovremeno. Preporučujem da “Antics” slušate kišnim, depresivnim danima; danima kada je čovek najsrećniji u svojoj samoći i kada ne želi da ona bude narušena.

niet

Ostavite komentar: