Šta muzičari slušaju: Borko Basarić (Azil 5)

Azil 5Azil 5 je nedavno gostovao u beogradskom klubu “Akademija 28” kao deo akustičnih nastupa nekoliko bendova. U pauzi između različitih nastupa smo imali prilike da porazgovaramo sa basistom benda, Borkom Basarićem o njegovim omiljenim auditivno-vizuelnim izdanjima.

Morphine – Cure for pain (Rykodisc, 1993)

Kao i većinu ploča koje su presudno uticale na stvaranje mog muzičkog ukusa, i ovu je posedovao moj otac. Pozvao me je jednom i rekao da poslušam “taj” bas na 2 žice. Uh, bio sam skeptičan, no čim sam čuo prve sekunde i Marka Sandmana kako “mulja” 2 string slide bass, znao sam da će to biti nešto važno u mojim ušima. Nažalost, maestro na 2 žice više nije na ovom svetu, no koga zanima priča može pogledati dokumentarac o bendu Morphine. Takođe, danas postoji i bend sa pevačicom-basistkinjom koji je nastavio da neguje sličan zvuk i zove se A.K.A.C.O.D. (bili su na Exitu prošle godine). Bend se sastoji od bubnjara i čoveka koji svira dva bariton saksofona u isto vreme… Nije ni čudo što za sebe kažu da su “low” rock.

Sade – Lovers live (Epic, 2002.)

Zašto sam izabrao live album? Jednostavno, svaki Sade album je neponovljiv pa ovako mogu eventualno da objedinim diskografiju u jednom albumu. Koncert sam prvi put gledao na VHS-u u vreme kad je i izašao. Da mi je neko rekao da ću da čekam narednih deset godina da vidim bend uživo, ne bih mu verovao. Tako sam se našao na tri koncerta turneje Soldier of love… Tako je kad nešto zaista voliš. Da ne pominjem kako sam od ćaleta maznuo Love deluxe album pre nekih 15 godina. Samo da napomenem, Sade je BEND.

Sting – Ten Summoner’s tales (A&M, 1993.)

Ah, još jedan disk koji sam maznuo od ćaleta… Nisam siguran da li je potrebno trošiti reči… Sjajne ideje, muzičari, produkcija… Za zaluđenike.., na Youtubeu se može pronaći dokumentarac o snimanju albuma u nekom zamku, perverzija…

Pearl Jam – Ten (Epic, 1991)

Uglavnom ljudi imaju svoj grunge uzor… Album sa neobuzdanom energijom, nestvaran vokal, sjajne pesme… Najbolji koncert u životu koji sam gledao… Je l’ neko zna kakav je osećaj kada 10 000 ljudi peva CEO koncert??? Sjajno… Zagreb, mislim da je bila 2006. Čujem da uskoro dolaze u Evropu, pa..
Uzgred, Cameron Crowe je snimio i dokumentarac “Pearl Jam 20”, pa koga interesuje…

The Cure – Disintegration ( Fiction, 1989)

Najatmosferičniji album ikada.

A Perfect Circle – Mer de noms (Virgin, 2000)/Thirteenth step (Virgin 2003)

Ova dva albuma su definitivno uticala svojevremeno na mene i tadašnjeg gitaristu benda Azil 5 Petra Alargića da utkamo taj moderniji alternative zvuk u naš album prvenac, “Strastan, go i bos” (Automatik records 2008). Mislim da se taj uticaj moze čuti na otvaranju albuma, pesmi “Sah pat-os”.

Tool – Lateralus (Volcano Entertainment 2001)/10,000 Days (Volcano Entertainment 2006)

U progresivnom smislu, definitivno ova dva albuma imaju veliki uticaj na mene. Gledao sam ih baš te 2006. iako ostaje žal za koncertom APC-a koji još uvek čekam… Takođe, oseti se definitivno uticaj u uvodnim tekstovima pesme “Nema čoveka danima” sa istoimenog albuma benda Azil 5 koji se može besplatno preuzeti na svim web stranicama regionalnog MTV-a.

Između ostalog nisam nabrojao diskografije Beatlesa, Zeppelina, Queena, od domaćih definitivno EKV-a koji zaslužuju da se nađu na tom mestu, uostalom kao i kod većine muzičara.

Ostavite komentar: